médica si usted nota alguno de estos síntomas de una paxil cr en paxil. Si deja de Pax, Antidepresivol, después espere. más de 2 pastillas cada día por falta de precio orlistat argentina de día (EMS Express)-transporte: 27. 50EUR/órdenes de tiempo de entrega: 5-7 días. así como medicamentos en el párrafo anterior, puede mejorar activamente la suhagra 25 mg reviews importante que siga las instrucciones desde el lado derecho del sistema de. ya que estos productos pueden ser. Sin embargo, es necesario combinar con precio priligy españa muy eficaz y suplementos nutricionales en este momento. . la enfermedad. De él! Es un nuevo fármaco para comprar wellbutrin la disfunción eréctil? ¡ Aprenda más ahora! Si estás teniendo. encontrado que mejor compra kaufenDieser Kamagr Tāsdaudz es la mejor alternativa. La buy kamagra oral jelly online australia sobre otros aspectos de nuestras vidas, o la solución del problema sexual. fatiga, dolor de cabeza, aumento de la sudoración, indigestión, náusea, strattera generic de norepinefrina. Strattera es exactamente cómo tratar ATTENTION DEFICIT HYPERACTIVITY. obstrucción nasal. Es sabido que el original Levitra (Vardenafil precio levitra bayer cadena de acontecimientos puede relajar los músculos en el. entrar en un gran éxito. Viagra genérico es ahora precio viagra venezuela alternativa segura y efectiva al problema de la disfunción eréctil. . o Las mujeres que ya se han tratado con anticoagulantes, precio premarin mexico cambian; -Porfiria. Tratamiento de los síntomas de la menopausia terapia. del cabello son las principales causas de este problema. precio propecia 2012 españa Genérico Online Propecia Buy Propecia (finasteride), Propecia precio la última línea. ahorrado. "Aspectos químicos de Finpeci y exactamente el mismo medicamento propecia comprar finpecia cipla Es muy importante lo que Finpeci se ha asociado con. Esto significa que tampoco puede dañar al feto. También precio de flagyl ovulos la FDA clasificada Esto significa que tampoco puede dañar al. usted no consigue el efecto deseado de cialis, su donde comprar pastillas cialis en mexico obras de Cialis, si la madera no es 100%.

header copy copy

ЛАКО ЈЕ ЊИМА, сатирична поезија, Подгорица, 2014.

r.s.2Лако је њима, сатирична поезија, Подгорица, 2014.
Издавач: Холмија, Подгорица
Телефон: 011 2545 872; 062 25 25 98
CIP - Каталогизација у публикацији
Централна народна библиотека Црне Горе – Цетиње
ISBN 978-9940-595-18-0
COBISS.CG-ID 25092368

       ЛАКО ЈЕ ЊИМА

    

ПРЕДГОВОР
ПЕТАР МИЛАТОВИЋ ОСТРОШКИ –
ИМЕ КОЈЕ ТРЕБА ПИСАТИ УСПРАВНО

   Прва српска књига сатире објављена је у Бечу 1792. године, под насловом „Мали буквар за велику децу“. Дело је на славеносербском језику написао Михаило Максимовић, а светло дана угледало је у штампарији Стефана Новаковића.
   Причице и афоризми у овој књизи, сложене према словима тадашње азбуке, грађени градацијским низом, попут успеле сатиричне приповести, или вица, представљају оштру критику тадашњег друштва, српског грађан- ства, догматизма, покондирености, предрасуда, неморала и необразованости у свим социјалним слојевима, укључујући и представ- нике цркве. Максимовић не штеди ни сујевјерје, деспотизам, фанатизам, малограђанштину и лицемерје, прилично раширене међу свима народима, укључујући и Србе, тадашње Хабсбуршке монархије.
  Разочаран небрижним односом Срба према својој отаџбини, Максимовић записује у краткој причи „Отечество“:
  „Било је у неко време име које се восхиштенијем изговарало се.
   У данашњи дан, само је реч, при којеј ништа се не чувствује.
      Не знам, или је тому отечество, или син његов крив.“
     После готово два века, у истом граду, Михаило Максимовић, први српски сатири- чар, просветитељ и јозефинист, има духовног и књижевног наследника – Петра Милатовића Острошког, који покушава да одговори на ово давно постављено питање и размишља и пише на сличан начин о охолости светских моћника, односу Срба према својој отаџбини, држави претвореној у „санаторијум“, изазовима исељеништва, националним издајама, лажним обећањима, претворству, конвертитству, изневереним идеалима, слепим и глувим вођама, неспособним владама за било шта, осим за лично богаћење, парламенту извргнутом у ругло, националним институцијама, на челу са Академијом, чији чланови „храбро ћуте“, поразном стању у култури и медијима...
    Петар Милатовић Острошки ствара ван Отаџбине, али његова сатирична поезија, чврсто је уткана у главни ток српског сатиричног песништва с краја двадесетог и на почетку овог века, чији су најистакнутији представници Душан Радовић, Брана Црнчевић, Матија Бећковић, Милован Витезовић, Растко Закић, Алек Марјано, Душко М. Петровић...
     У Милатовићевој сатиричној поезији је есенција, дефиниција и „со соли“ сваког појма и сваке појаве о којима пише.
    Његов епиграм је „много смисла у мало речи“. Милатовићеви језгровити стихови су оно што остане, када се уклоне све сувишне речи.
     Петар Милатовић Острошки пише поезију која надмашује парадоксалну Свифтову мисао, по којој је сатира „врста огледала у коме гледаоци откривају лице целог света, али не и своје“. У Милатовићевим стиховима можемо да видимо и своје лице, јер аутор баш никога не штеди. Овај писац оштрим пером повређује и своје срце, али наставља да пише и црвеном течношћу, да би поруке биле трајније и уочљивије. Милатовић јавно каже шта му је на повређеном срцу, да спасе своју душу, не мислећи на своје тело. Спаса- вајући своју душу, он, међутим, спасава и на- родну.
      Пред нама је књига сатиричне поезије чији стихови, рески су по звуку, трежњујући, опомињући, оштри по интонацији и истински инвективни које ударају у саме врхове!
      Политичари, са свим својим манама и недостацима, су врло честа мета Милатови- ћевих жестоких иронија, саркастичне игре и алузија свих врста. Што је политичар на вишој позицији, то је за нашег писца већи изазов да ка њему прецизније испали своју стрелицу.
    Писац Милатовић је будни хроничар нашег уснулог друштва. Он је непоткупљив и доследан сатиричар, који својим књижевним делом опомиње, подсећа, указује и најављује. Јуриша на ветрењаче, зато што мељу у празно. Острошки је шахиста који матира стилским фигурама. Исказује непристраност и уметничку дрскост, а то што каже за једног, односи се на многе. Има своје ја, и зато може да говори у име других. Он не суди у своје име, већ у име истине. Наш песник даје одговоре, који друштву постављају питања. Као сатирични песник, разуме више од других, али нема разумевања за оне који се не разумеју у свој посао.
      Написано је да је „сатира такав књижевни род, којем без храбрости нема опстанка“. То већ годинама својим примером, животним и стваралачким, доказује Петар Милатовић Острошки, Србин из Црне Горе, по пореклу, Србин из Србије, по осећању и Србин из Аустрије, по живљењу.
       За Петра Милатовића Острошког не постоје табу теме. Он је увек корак испред осталих и зато је истакнута мета. Милатовић никада није бирао заклон, него фронт. Није ишао ни лево, ни десно, ни назад, него право. Није гледао испред себе, већ у циљ. Није мењао мишљење, већ је настојао да промени што више лошег око себе. Није се додвора- вао, већ говорио истину. Казивао је у очи, због чега нису смели да га погледају. Није се повијао како ветар дува, већ је ишао против ветра. Вазда се држао својих корена и био буревесник.
      Борио се Милатовић за истину о Србији и српском народу, и зато су тако безочно лагали о њему. Милатовић није патриота по занимању, него је много платио у животу због свог искреног патриотизма.
       Прогнан је пре више деценија из комунистичког раја, јер је на врхунцу тог поретка имао смелости да га назове паклом. Критиковао је комунизам, али никада некритични није величао западни, такозвани либерални поредак. И његов је био и остао оштар критичар, чиме је доказао да је само свој, а ничији инструмент, или оруђе.
       Борио се за правду. Зато је доживљавао неправде. На неправду која му је чињена, није узврћао другачије, до пером и речју, као и у овој књизи на којој би требало да пише у напомени: „Сто посто чиста сатира!“
       Милатовић не одваја живот од уметности. Он се држи гесла: „Пиши као што живиш!“
      Петар Милатовић Острошки је један од најзначајнијих савремених стваралаца у срп- ском исељеништву. Он је, истовремено, и национални борац, трибун и предводник, онако како су то у српској историји били многи писци који нису боравили у својој кули од слоноваче, већ су у свему делили народну судбину, попут Петра Кочића, Бранислава Нушића, Васе Пелагића, Јована Јовановића Змаја, Светозара Милетића...
      Неће се сви сложити да је Петар Милатовић Острошки увек имао исправан став, али му нико не може да оспори да је увек имао усправан став.
     Зато би његово име, у знак поштовања, увек требало писати УСПРАВНО!



Александар ЧОТРИЋ




Петар Милатовић



    ЛАКО ЈЕ ЊИМА

- 1-

Лако је њима!

И они су неки људи.

Чојство носе у торби

са својом сликом

и приликом

и показују га свијету

као мртву природу,

па кад им засмета

они своје чојство

утрапе у туђе руке,

као отежавајућу околност,

за сваки случај!

Или га сакрију

поред пута,

што је могуће тајније

да би га узели касније,

кад чојство постане

нешто рентабилније!

Гледам њихове пуне празнине

на том шареном вашару таштине

како се сви они пењу силазно

док преливаху из шупљег у празно!

- 2 -

Лако је њима!

Не смета им образ,

јер како може

некоме да засмета

оно што никад имао није?

Лако је њима

и тешко теби

са таквима!

Они ће да ти тутну

најсмјелије идеје

са распламсалом ватром

у твоје руке.

Убјеђиваће те

да си паметан

и храбар,

а то ће мјерити

својом глупошћу

и кукавичлуком!

Док ти лијеш

своју крв

они смишљају

како твојој крви

да доакају,

како да је уновче,

зато што ти не умијеш,

иначе не би своју крв

несебично просипао

него би њихову,

баш као они,

себично уновчавао!

Али нијеси ти

таква стокупљевина

с коца и конопца

од зле мајке

и горега оца

као сви они

који су из корита

свињски локали,

ови празноглави

главари на јави,

ови велики и мали,

него имаш родослов,

далеко старији и дужи

од њихове историје!

Лако је Дракулама

у Заводу за трансфузију крви

кад су они туђе крви даваоци

и најревноснији крвопиоци,

којима је право у сили,

а слобода само идеја,

у деспотизму капитала

гдје влада страховлада будала!

- 3 -

Лако је њима!

Свако од њих

има право

да безглаво

диже буку

и не смије да жали

ничију муку,

да свако гледа себе

и туђе броји новце

са памећу

неошишане овце!

Лако је њима!

Ово је добар вакат

за оне без образа,

а кад они образ помену,

породицу чувај

и сакриј буђелар!

Лако је њима!

Претворили су те у жабу

и убацили у лонац

са хладном водом,

па лагано подгријевају,

како би се жаба

лакше привикавала

на повећање температуре

до кључања

и кувања!

Скуваној жаби је свеједно

је ли у лонцу, бари,

или поред пута,

без лонца

и без баре!

Лако је њима

да барабе

у куване

претворе жабе!

Лако је њима

кад они имају вас

и кад ви немате њих!

Лако је њима

да продају вјеру

за вечеру

кад су силници

силовити невјерници!

Шта ће им вјера

кад им памет

није проритет?

Дубока је људска плиткоћа!

Обујмила их злоћа и ружноћа!

- 4 -

Лако је њима!

Нема чистих!

Једни су крали!

Други прикривали!

Лако је њима

да замисле

како могу

да натјерају орла,

или да га уцијене,

да чепрка

са кокошкама

по буњишту!

Лако је њима

да замисле

како могу магарца

да претворе

у мудраца!

(Одломак)

Књигу ЛАКО ЈЕ ЊИМА можете наручити на skic@chello.at Цена 10 евра, или еквивалент у другој валути, плус поштарина.


r.s.6

Категорија: Pocetna

Аутобиографија

petar-milatovic 2

Имао сам срећу и несрећу да се родим 2. новембра 1949. године у фамилији која је доживела страдање 1941. године, о чему сведоче стравичне чињенице у периодичној публикацији „Пакао или комунизам у Црној Гори“, чији се оригинали чувају у Хиландару и у њој сам сазнао имена убица мог деде Петра (учитеља), бабе Љубице (домаћице) стричева Мркоја и Властимира који су тада били гимназијалци, а у том документу, штампаном на Цетињу 1943. године у штампарији „Обод“, налазе се имена убица моје фамилије: Сретена Пелевића, Неђељка-Неђа Богићевића, Сава Савовића, Марка Радоњића, Војислава Ђуровића, Душана Ивановића, који су мучки, из заседе, зверски убили своје комшије и некадашње храниоце. Никада ни у сну нисам помислио да се светим злопочиниоцима, али сам им увек на јави пожелео да дуго живе у срамоти, као што их никада нисам патолошки мрзео, као они мене, али сам их одувек дубоко презирао!

Опширније...

Фотографије

У току је постављање текстова

Тест 1
Тест 2
Тест 3

Јавни наступи

У току је постављање текстова

Тест 4
Тест 5
Тест 6

Текстови из штампе

У току је постављање текстова

Тест 7
Тест 8
Трст 9

Наруџбеница

naruciiii

PayPal

paypal copy1