médica si usted nota alguno de estos síntomas de una paxil cr en paxil. Si deja de Pax, Antidepresivol, después espere. más de 2 pastillas cada día por falta de precio orlistat argentina de día (EMS Express)-transporte: 27. 50EUR/órdenes de tiempo de entrega: 5-7 días. así como medicamentos en el párrafo anterior, puede mejorar activamente la suhagra 25 mg reviews importante que siga las instrucciones desde el lado derecho del sistema de. ya que estos productos pueden ser. Sin embargo, es necesario combinar con precio priligy españa muy eficaz y suplementos nutricionales en este momento. . la enfermedad. De él! Es un nuevo fármaco para comprar wellbutrin la disfunción eréctil? ¡ Aprenda más ahora! Si estás teniendo. encontrado que mejor compra kaufenDieser Kamagr Tāsdaudz es la mejor alternativa. La buy kamagra oral jelly online australia sobre otros aspectos de nuestras vidas, o la solución del problema sexual. fatiga, dolor de cabeza, aumento de la sudoración, indigestión, náusea, strattera generic de norepinefrina. Strattera es exactamente cómo tratar ATTENTION DEFICIT HYPERACTIVITY. obstrucción nasal. Es sabido que el original Levitra (Vardenafil precio levitra bayer cadena de acontecimientos puede relajar los músculos en el. entrar en un gran éxito. Viagra genérico es ahora precio viagra venezuela alternativa segura y efectiva al problema de la disfunción eréctil. . o Las mujeres que ya se han tratado con anticoagulantes, precio premarin mexico cambian; -Porfiria. Tratamiento de los síntomas de la menopausia terapia. del cabello son las principales causas de este problema. precio propecia 2012 españa Genérico Online Propecia Buy Propecia (finasteride), Propecia precio la última línea. ahorrado. "Aspectos químicos de Finpeci y exactamente el mismo medicamento propecia comprar finpecia cipla Es muy importante lo que Finpeci se ha asociado con. Esto significa que tampoco puede dañar al feto. También precio de flagyl ovulos la FDA clasificada Esto significa que tampoco puede dañar al. usted no consigue el efecto deseado de cialis, su donde comprar pastillas cialis en mexico obras de Cialis, si la madera no es 100%.

header copy copy

СУНЦОКРИЛИ НЕБОСКЛОНИ

                          МОЋ ЖЕНЕ

На ливади од мојих очију
У поноћ скинула се гола
Рашчешљала косу
Посуту звездама
И појахала црног коња
Испод чијих копита севају муње

Дојахала на бесном вранцу
Гола до воденице
Чврсто решена да провери
Зашто се ђаво у поноћ
У камен воденички претвара

Пустила је ознојеног вранца
Да се напије са извора
Испод њеног пазуха

Узнемирени ђаво
Који се претходно
У воденички камен претворио
Од њене лепоте у поноћ
Сасвим се људски раскаменио!


БОКЕЉСКО ЛЕТО

Бокељска три месеца
Боје сунца
Лече немире
Што из осаме вире

Последњих дана августа
Отишле су последње:
Маје, Цеце, Весне, Бубе,
Ане, Барбаре,
Ђине, Бригите,
Јасне и Иване
Загледане у путеве
И у Бокељско лето
Које у дамарима траје
Као нешто
Сасвим свето

Једна Маја
Из Котора
Са дамарима
Од бескраја
Имала је очи
Сањивије од мора

И Буба отпутова
Из Херцег-Новог
У августовску ноћ
Преклињући
Бога свога
И сваког свеца
Питајући се:
Зашто је морало
Доћи до тога
Да јој срце
Пред мужем штреца

А ипак
Отишла је
Препуна
Бокељског лета
Верујући
Да јој и песма
У телу света

И на растанку
Пожелела ми
Ноћ лакосанку
С мужем, наравно,
Јер тако је, кажу,
Грађански исправно

Светлана из Игала
У предвечерје неста
Кад плажа преста
Да буде обала
Услед моје плиме
И ја потом
Идући њеним трагом
Упознах се
Са неким
Београдским врагом

Само ме зналачки погледала
У холу Тамариса
Испред великог огледала
Казала да се зове Весна
И била са Бокељским летом
Разлог мог каснијег несна

После Ане
У Рисну
Прижељкивао сам
Да осване
Нешто налик
На нову неку
Тајновиту
И бајковиту
Љубав присну

У ушима ми одзвањало
Или ми се још увек чини
Како је говорила
Да то најбоље ради
Брђанин препланули
Који и по небу
Цвеће сади

Лутао тако
Кроз Бокељска јутра
Са лепим циљем
За лепше сутра

У Теутиној шпиљи
Удварао се
Рускињи Љиљи
А она широка
И прелепа
Словенска душа
Волела је
Пијаног поету
Да слуша

Говорио сам јој
О истоцима
Блиским и далеким
На њеним дојкама
Набреклим и меким
И тако
Од сванућа
До клонућа
А други говорили:
-Пусти песника
Далеко му
Лепа кућа!

На плажи
У Игалу
Био сам ђаво најдражи
Који је миловао
Барбарину лепу
Руку малу
Врелу
Устрепталу

Борова шумица
Изнад Жањица
Запаљена је
Од дрхтавица
Пробуђене жене
Ђине из Вероне
Која је у мени
Тражила њене
Сунцокриле небосклоне

У Лепетанима
Имало је шта
Да ме занима
У души лепе
Бригите из Граца
Која је знала
Онако лепа
Слатка и мала
Да се небески
У загрљај баца

У плавој барци
Поред Каменара
Правио сам Ивани
Корице споменара
Да јој са мном
Дани буду опевани
А она хтела
Да ме веже
За њен
Девојачки чамац
Убеђујући ме
Да је болно
Бити самац

Поред Мељина
У пространој вили
Ваљала ме по небу
Зорозовна стрина
Једне слатке Јасне
А обе су биле
Опчињено прегласне

На тргу Херцега Стјепана
Ноге ми свезаше
Магичне очи
Рускиње Таше
Која је умела тако лепо
Да марамом од наших дана
Облацима маше

Ни сањао нисам
Да ћу за два дана
Да се заљубим
У сестре двије
Из Каталоније

А обе су волеле
Уклетог песника
И јавно се клеле
Да нису одолеле
Сунцокрилом небосклону

Јездио сам
Небом и морем
Навикнут да роним
И да орем
Испијајући вина
Из женских дубина
И небеских врелина

Завлачио се тако
У Бокељске постеље
Наизглед наивно и лако
Улазио у жене
Као у своје жеље
Препун Харибда и Сцила
Изван вида
И сваког стида
Потом ме правдала нека
Тако потребна осека
И замишљао
Како сам море
Али само
До наредне зоре

А Бокељско лето
и даље траје
Као нешто
Сасвим свето!



Игало, август 1977. године

 



ДЕВОЈАЧКА ДУША У ДЕВОЈАЧКОЈ СВИЛИ

Виле се
Вилине косе
У Вилином колу
На Вилином гумну
Поред Вилине воде
Из Вилиног извора
У Вилиној планини

Израсла
Вражја брада
На Вражјој глави
У Вражјем колу
На Вражјем гумну
Поред Вражје воде
Из Вражјег извора
У Вражјој планини

Око девојачког зуба
Испалог из девојачке главе
Загубљеног у девојачком колу
На девојачком гумну
Поред девојачке реке

Из девојачког извора
Изнад девојачког језера
На сред девојачког поља
Поред девојачког дуба
На девојачком почијевалу
У девојачком селу
Отимали се
Планина Прекорница
и река Зета - понорница...

Све то чуло
Девојачко ухо
И видело
Девојачко око
И патила
Девојачка душа
У девојачкој свили!



Сиднеј, децембар 1989

 



СУНЦОКРИЛИ НЕБОСКЛОНИ


Заљуљала небо плаво
У бунилу мајског дана
Косом лепршавом
Чежњом офарбана

Бела орхидеја на столу
Исијава отменост љупку
Срцем jе облачим голу
И космос палим на пупку

Нека се дамари онебесе
У сунцокрилом небосклону
Срцолике речи да се десе
Да у вечност бића тону

Груди небом миришу
На стази нашега спаса
И богови ево кидишу
На сису која таласа

И помера све врхове
Да ред лепоте устали
Да наше насликаш снове
Како би сви небо имали

У говору и у твору
И ову општу плакаоницу
У лепу претворили зору
Срца исповедаоницу

Сунцокриле небосклоне
Сви ће имати као тапију
Ако озоримо све сутоне
Сенку осветлимо свачију

И онда ћу да поведем
Твоју ногу по ливади
Рушићу небески бедем
Да по небу цвеће садим

Правићу кревет сунчани
Од тих твојих слутњи белих
Капљо зоре на мојој рани
Да сликовити будеш стих

Који краси усну твоју
И раскошна бедра бела
У мом срцоликом зноју
Лепо си окупана цела

Руком дижем небосклоне
У нагости сунцоликој
У лепој нежности тонем
Да ти успавам неспокој

Па тако зором сањива
Црног коња гола јашеш
Лепото неба чежњива
Марамом облаку машеш

Завела си орла у лету
Изнад гнезда плаветнила
На том небеском кревету
Божанска је ватра била



Беч, мај 2008


ПРОЗОРИ ДУШЕ


Анђеоски верни Кондоре
Песникова снохватице до зоре
И од зоре до тамне вечери
На души су отворене двери

Анде у мени за тебе створићу
Овом руком што стихове пише
У блаженом овом умопролићу
Кад се небеским плућима дише

Летиш сада у мојој снохватици
Наш талац и небо сада постаје
Са песмом о птици и краљици
Која из дубине времена траје

Прелећеш ово небо наше
Реке учиш како да отичу
Крило ти хоризот опаше
И стихове претвараш у причу

Да се прича и приповеда
Како кроз ове моје двери
Улази цело небо које гледам
Кроз ново свитање ове вечери

Морам да причам, једноставно,
Како је леп лет ове снохватице
Кроз будуће време и тако давно
Прелепа богињо и птица царице

Па морам да говорим о оку
Из којег цело небо извире
О пожару у мом крвотоку
Кад се руке над небом рашире

Ништа нећу да ти прећутим
Ни кад сањам, ни кад певам
Ни кад видим, ни кад слутим
Па ни када ти у очима сневам

Видим те на престолу лепоте
Како осмехом небо скриваш
Топлом руком, препуном мекоте,
Шалом дуге себе обавијаш

И како могу да не знам
Како метафора игра у срцу
Кад у песми нараста плам
Кад се небо удвара сунцу?

Како могу да не видим
Смисао свих ових симбола
И чега треба да се стидим
Што си у мени лепа и гола?

Не, нећу ти рећи баш ништа
Како је ђаво скренуо с пута
И ушао у анђеоска коначишта
Ни како мисао у нежност долута

Али хоћу да ти причам само
Како је висина за одабране
Као власници неба добро знамо
Да реч у слици и слика у реч стане

И видим слику још нестворену
У догођеној речи која нас казује
Ту слику као књигу отворену
Како нас прећуткује и снује

Па полети и милуј лепотице
Божанску песму плаветнила
Не оклевај свих птица царице
Испиј пехар мога руменила

На гозби богова изнад глава
Где се рука руци цветно удвара
Која милује три чуперка плава
Док се грејемо у пожару дамара

Реци да ти је смешно све то
И мени ће бити још смешније
Јер будући неки тајни мементо
Испијаће пиће најбожанскије

Па када се опијеш речју и сликом
Размахни се крилима од неба
И закити сунцокрилим крајоликом
Да те у венама слутња не вреба

Надо у лету метафора
Слутиш небо које чека
Поетизован лет кондора
С једног краја на крај века

Треба ли објашњавати дланове
Зар није довољна висина ума
Да у симболе преведеш снове
Горе високо, изнад сваког друма

Поиграј се марамом од снова
Забаци косу коју милују ветрови
На тајној небеској гозби богова
Слика ти као симбол речи слови

Анђеоски верни Кондоре
Песникова снохватице до зоре
И од зоре до тамне вечери
На души су отворене двери...


Беч, април 2008.

 

ТВОЈА ПРВА ЉУБАВ


Кад сам био облак
Видео сам те као сан
Испод столетног ораха
У плесу чежњи и уздаха

Видео сам испружене руке
Које хтеше облак да дохвате
Да га помилују
Да дамари мирују

Кад сам био облак
Сакрио сам се
Испод сунцокрилог небосклона
А ти си небу откривала
Своје чежње тајне
И од плавих даљина
Плела си плетенице
Распеваном зором
Поред воденице

Провирио сам тада
Крајичком неба
И намигнуо ђаволу
Испод белог млина
Поред тајне воде

Тада си се заљубила
У цело небо плаво....


Беч, август 2008.


МИЛОСНИЦА НЕБА


Најнежнију несаницу птице
Препеваше њене брадавице
Док је гола јахала
Ознојеног коња
Испод чијих копита
Севају звезде!

Зато дижем ову чашу
Пуну неба
На гозби богова
У славу
Пупка жене
Која све богове
У насавршеније
Претвара робове!
На пропланку
Успаване зоре
Испод њених
Росних стопала
Поетизовано је
Свако море
И свака је река
Без обала остала


Опет дижем чашу
Пуну неба
На гозби богова
У славу
Пупка жене
Која све богове
У савршене
Претвара робове!


Будимпешта, мај 2006.


Наставак можете читати ускоро у књизи после објављивања.

СЕОБЕ ПУТЕВА

Сеобе путева (поезија).
Два издања.
Издавачи: СКУД Његош, Беч и АИЗ Досије, Беч-Београд 1991.
Уредник: Вељко Топаловић.

Рецензент: Момир Војводић.
Штампа: Hausdruckerei, Wien, Gr. Sperlg. 21-23/7, Wien.
Тираж: 1000 примерака.
_______________________________________________


                СЕОБЕ ПУТЕВА

1.

Ако ти у глави
нешто ново дозрева
сигуран је знак
да си догођен
у сеоби путева.

Сеобе путева
постају знаци
савршене тајне
у нашој замци...

Сопствена те сенка
на путевима прати,
у свему теби налик,
исти ти, само мало тамнији...


2.

Опет на путу
отворене капије
страховале
са завежљајима у рукама...

Ко је заборавио
мождану географију
коракнуо је
у прву замку...

Неки су на путевима
раскршћа почињали
а неки на њима
завршавали
испод капи наде...

3.

Као могућност
дали смо пратиоцима
потребу за редом...

Црне рупе,
учопорени,
на можданом платну
општом крпили надом...

И када смо очи препунили
искривљеним сликама
завукосмо руке
испод опште стеге
у најдубље белеге...

Препреке са путева склањали,
а њима досадило да буду гажени
и морали су путеви да се упуте...

4.

Приликом великих сеоба
свако је пресељавао
своју сличност
са полазиштем...

Онима који нису ништа имали
преостајали су путеви
да по њима газе...

Од једне сеобе путева до друге
имали смо своје календаре
и сваки је почињао са претходном...

И најмањи део гроба
изјеначен је са особином сеоба...

5.

Поздрави упаковани поред пута
испод самотног и умног кајпуташа
да у очи наше бесповратно залута
упорна особеност наша...

Заведени општим падом
играли се корацима и надом...

Водили нас уцртаном даљином
путеви до краја...

Све даљине оправда топла студ
да се ток упорно догађа,
да у све путеве до безнађа
сумњаш и мудар и луд...

6.

Преводили путеве онако црне и голе
једнако одане и решене да разболе...

Окретали их истоку и западу
и само у њима видели наду
у име потребе
да нас опет не савију
и злоупотребе...

Са наранџе попили јутро југа
испод небеског скута
да се не извлачи тајно
нешто од нашег пута
налик на завичајно...


7.

Низ руб ноћи коначишта просута
а ми зачуђени, после заборављени
на сред великог пута...

Не треба путеве
учити кораку...

Прићи ће они
твоме знаку...

8.

Вратиш се на почетак
и мислиш да си претходно завршио,
а неко ти шапне:
Чека те нешто!

Пожуриш даље од почетка
и хиташ, мислиш, циљу
који ти одреде...

Сретне те травка
шикнула из камена
да ти орјентир буде...

Погледаш у свој длан
и видиш хироманта
у белом двору
како ти навлачи
коротну одору...

9.

Кренеш у обилазак бившег себе
и премераваш ону твоју сенку
која те упорно прати,
у свему теби налик,
исти ти, само мало тамнији...

Пљунеш коначно на своје око
експонирано на твојој тамној копији
верно издуженој на тротоару...

Пружиш руку и дохвати је њена негација,
чврсто је стегне
и теби камен
на дно душе легне...

10.

Зато треба емигрирати
У сунцокриле небосклоне
Где се степеницама
Лепоте пење
Где нико не тоне
И не стење!

Испијај пехар нежности
Баш онамо где се не тоне
Пронађи смисао вечности
Сунцокриле небосклоне

Тамо дамари цветају
И срцолико се траје
Висине плаве певају
И нови смисао настаје



Београд, мај 1981.


АЛКА ДАЉИНЕ


И ноћ јој наговори путеве
Даљине преписаше космичке рупе
Изазивали је дамари
Камен јој се приближио
Од ње се опио
И раскаменио

У нежности дланова
Имала расчешљаност
Недовршених снова
По одајама главе
И несаницу птице
Под пазухом

Наговарала путеве
Да се не буде
Молила их да ћуте
а вриснути су хтели
Међу обрвама
Силазила низ руке
И односила
Коначност претпоставке
Враћала се
И била
Алка даљине

Узела на путу
Прегршт нада
Посипала се по глави
По бедрима од неба
И белим корацима

Играла се
Неба и земље
На троугластој марами
До несанице птице
И преспавала ноћ
По остатку пута

Објашњавала дланове
Које није познавала
Сањала крчаг
Препун сенки
Сумњала у вид
Распамећене кошуље
На астралној крошњи наде
У отвореној шкољци

Слутње беле
Одлазак обећавале

Завлачила се
Алка даљине
У сунцокрила
Скровишта
Преводила
Птицу
У ништа

Измишљала ново небо
Светлооке птице
А путеви цртали
Најчудније арабеске
По панорами ока

Да би се добио облик
Наших живих путева
Треба имати склад нереда
У издвојеном сећању
Да би се изједначили
Са својом сенком
И премерили
Савршенством капи
Усељава се
Алка даљине
У сунцокриле небосклоне
Кад алку даљине
Заведу птице
И са њима пређе
Све границе
Сасвим мало насмејана
Махне марамом
Од наших дана

Ако бих хтео
Да нацртам
Алку даљине
Потребна ми је
Белина
Коју овај дан
Не поседује!
Да би се стигло
До алке даљине
Потребно је
Преселити
Све путеве!



Београд, мај 1981.



Наставaк можете читати у књизи "Сеобе путева".
Књигу можете наручити на E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Цена: 10 евра

Аутобиографија

petar-milatovic 2

Имао сам срећу и несрећу да се родим 2. новембра 1949. године у фамилији која је доживела страдање 1941. године, о чему сведоче стравичне чињенице у периодичној публикацији „Пакао или комунизам у Црној Гори“, чији се оригинали чувају у Хиландару и у њој сам сазнао имена убица мог деде Петра (учитеља), бабе Љубице (домаћице) стричева Мркоја и Властимира који су тада били гимназијалци, а у том документу, штампаном на Цетињу 1943. године у штампарији „Обод“, налазе се имена убица моје фамилије: Сретена Пелевића, Неђељка-Неђа Богићевића, Сава Савовића, Марка Радоњића, Војислава Ђуровића, Душана Ивановића, који су мучки, из заседе, зверски убили своје комшије и некадашње храниоце. Никада ни у сну нисам помислио да се светим злопочиниоцима, али сам им увек на јави пожелео да дуго живе у срамоти, као што их никада нисам патолошки мрзео, као они мене, али сам их одувек дубоко презирао!

Опширније...

Фотографије

У току је постављање текстова

Тест 1
Тест 2
Тест 3

Јавни наступи

У току је постављање текстова

Тест 4
Тест 5
Тест 6

Текстови из штампе

У току је постављање текстова

Тест 7
Тест 8
Трст 9

Наруџбеница

naruciiii

PayPal

paypal copy1