médica si usted nota alguno de estos síntomas de una paxil cr en paxil. Si deja de Pax, Antidepresivol, después espere. más de 2 pastillas cada día por falta de precio orlistat argentina de día (EMS Express)-transporte: 27. 50EUR/órdenes de tiempo de entrega: 5-7 días. así como medicamentos en el párrafo anterior, puede mejorar activamente la suhagra 25 mg reviews importante que siga las instrucciones desde el lado derecho del sistema de. ya que estos productos pueden ser. Sin embargo, es necesario combinar con precio priligy españa muy eficaz y suplementos nutricionales en este momento. . la enfermedad. De él! Es un nuevo fármaco para comprar wellbutrin la disfunción eréctil? ¡ Aprenda más ahora! Si estás teniendo. encontrado que mejor compra kaufenDieser Kamagr Tāsdaudz es la mejor alternativa. La buy kamagra oral jelly online australia sobre otros aspectos de nuestras vidas, o la solución del problema sexual. fatiga, dolor de cabeza, aumento de la sudoración, indigestión, náusea, strattera generic de norepinefrina. Strattera es exactamente cómo tratar ATTENTION DEFICIT HYPERACTIVITY. obstrucción nasal. Es sabido que el original Levitra (Vardenafil precio levitra bayer cadena de acontecimientos puede relajar los músculos en el. entrar en un gran éxito. Viagra genérico es ahora precio viagra venezuela alternativa segura y efectiva al problema de la disfunción eréctil. . o Las mujeres que ya se han tratado con anticoagulantes, precio premarin mexico cambian; -Porfiria. Tratamiento de los síntomas de la menopausia terapia. del cabello son las principales causas de este problema. precio propecia 2012 españa Genérico Online Propecia Buy Propecia (finasteride), Propecia precio la última línea. ahorrado. "Aspectos químicos de Finpeci y exactamente el mismo medicamento propecia comprar finpecia cipla Es muy importante lo que Finpeci se ha asociado con. Esto significa que tampoco puede dañar al feto. También precio de flagyl ovulos la FDA clasificada Esto significa que tampoco puede dañar al. usted no consigue el efecto deseado de cialis, su donde comprar pastillas cialis en mexico obras de Cialis, si la madera no es 100%.

header copy copy

ОЧИ У ОЧИ (интервјуи, коментари)

Очи у очи (интервјуи, коментари), Беч-Индијанаполис 1993. Уредник: Иван Јаковљевић. Слог и штампа: Europrint, Breitenfurterstr. 58-69/1; 1120 Wien. Тираж: 1000 примерака.
______________________________________________________

                   ОЧИ У ОЧИ

                     Драган Барјактаревић:
                 Србин бере, Шваба ждере

  Међу Србима у Бечу доминирају економски изгнаници. Рађа се трежа генерација Срба емиграната. Уче немачке школе. Доскора су културно, национално и верски, а и идеолошки били посве разбуцани.
     Касних седамдесетих година и првих година претходне деценије млади песник и новинар Петар Милатовић Острошки био претплатник на робијашнице.
    Гласно је говорио или писао о ономе о чему су други ћутали. У самиздат издањима, која су тада тајно растурали његови истомишљеници у земљи и свету, млађани песник је „вођу“ означио као гробара српског народа. То што је Милатовић говорио и писао пре петнаест година, за шта је дебело робијао, данас неустрашиво и храбро говоре они који су у то време смело ћутали!


     - Кад сам последњи пут изашао из затвора у Београду, Загребу, Сарајеву, а Подгорицу да не помињем, људи су од мене бежали као да имам лепру. Говорио сам им: плашите ли се мене или „Њега“? Одговарали се: и тебе и Њега! Али, он је у кући цвећа, није жив – говорио сам ја. Људи су се бојали да покојник не устане. Наравно, шалим се. Плашили су се титића, његвоих сурогата, наследника, копија, оригинала и фалсификата. И после њега – он! Мој избор је био крајње ограничен: или нова робијашница, или одлазак у емиграцију, неизвесност, добровољно изгнанство!
ЛИЦЕ СА ПОТЕРНИЦЕ
      Млади песник је изабрао ово друго. Биће примећен у разни европским државама, Аустралији, Аерици, како ватрено говори о тешком положају српског народа, „чију  је демократску историју прекинуо и у ланце оковао мафјашки титоизам“. То је титовску и посттитовску тајну полицију доводило до очаја: нису стизали да у досије „емигрантског елемента“ што он на светским трибинама говори

(Интервју са Петром Милатовићем објављен у листу „Интервју“ број 280, од  6, марта 1992. године; стр. 28, 29 и 30)

Наставак обог интервјуа можете читати у књизи „Очи у очи“.




 
 
 ПРОТИВ ЕВРОПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА И СРПСКОГ РАЗЈЕДИЊЕЊА

Појава најновије књиге Петра Милатовића Острошког ''ПРОТЕРАНА СРБИЈА'' (ИСТИНА О СРПСКОЈ ПОЛИТИЧКОЈ ЕМИГРАЦИЈИ) у издању издавачке куће ''Досије'' из Београда и Српског културног удружења ''Његош'' из Беча, довољан је повод за овај интервју са овим српским писцем у емиграцији.

- Господине Милатовићу, Ви у ПРОТЕРАНОЈ СРБИЈИ, јавности презентујете српску емиграцију од 1945. до 1990. године. Реците нам: Да ли је српска емиграција могла више да уради на националном плану у Отаџбини?

- Емиграција је доста хтела, доста је смела, али није доста умела. Мислим на на задњи период од 1980. године до данас. Није умела јер се није најбоље снашла очи у очи са националним хохштаплерима и преварантима који су обманули емиграцију да је комунизам пао, а истовремено прећуткују да се комунизам само перфидно пресвукао.
Тако смо сада сведоци жалосне ситуације да нам сада ''четникују'' они јамари и свог народа гробари који су Србе српском крвљу давили и са српским крвницима се братимили. Истовремено, на српски патриотизам се сада позивају пресвучени комунисти који су одувек против Српства ишли здушно изнад сваке познате бездушности! И у једном и у другом случају реч је само и искључиво о властодржачкој превари целог Српства! Сачувај ме Боже ''морала'' проститутке, ''поштења'' лопова, ''патриотизма'' комунисте, јунаштва марксиситичког ''четника''!
Сада је сасвим дискутабилна друга тема: зашто емиграција није наметнула свој покрет, или странку у Отаџбини!
Комунисти су о овоме на време размишљали и ефикасно су разбили сваки кохезиони фактор на организационом плану.
Уместо да је емиграција финансирала своје високе интелектуалне борце, велики део емиграције се утркивао да сервилно шени пред децом комунизма, наметнутим лидерима и лидерчићима, оним истим који су сервилно понижавали себе пишући молбе за пријем у комунистичку партију – антисрпску мафију. Као четнички син нисам очекивао толику дубину људске плиткоће! О свему овоме сам јавно унапред говорио 1989. године у: Сиднеју, Мелбурну, Канбери, Бризбанеу, Аделаиди, али већина слушалаца је слушала мене и упирала очи према режимским ''опозиционим'' слугерањама који су понизили изворни српски национализам и обрукали четништво, најнебескије определење Срба у 20 веку. Историја то никоме неће опростити, а ако Бог то учини, ја ту намеру немам.

- У контексту овога какав је Ваш став по питању националног помирења?

- Још једна небулозна бласфемија на принципу замена теза! Национално помирење без историјске осуде криваца, без кривичне одговорности зликоваца није ништа друго до двострука превара: злопочинитељи су још једном награђени, а жртве су још једном доубијене!!! Тај који то ради тако опет копа раку сопственом потомству, а припремање раке здравом и живом детету је злочин над злочинима!
Они сада истурају тезу: Срби смо... Ма је ли? Па ако ћемо тако треба ли пустити из затвора оног српског изрода који је силовао сопствену кћерку? Србин је Милош Минић, али какав?! С друге стране, Дража Михаиловић није било какав Србин! А Милан Недић – Српска Мајка!
Дакле, логици вратити логичност, а не закључивати на основу сервирања претпоставки!

- Слушајући једно Ваше предавање у Бечу пре три године, запањени смо прецизношћу предвиђања догађаја. Реците сада, с обзиром на ситуацију, шта чека Српство?...

- Нисам пророк, али искрено желим да погрешим! СРПСТВО ЧЕКА НАЈСРАМНИЈИ ПОРАЗ У ИСТОРИЈИ! Далеко срамнији од Косовског полома! Захваљујући националним штеточинама, међу комунистичким ''националистима'' и марксистичким ''четницима'', Срби су већ сада издељени у неколико држава, а није далеко дан када ће Срби у ''београдском пашалуку'' мољакати германизовану Европу за добијање ''културне аутономије''!
Великогерманска надувена сировост и плиткоумље пројектаната новог поретка, који пројектују Европу без Срба, резултоваће у Трећи светски рат! Срби ће морати да се цивилизацијски изборе за Србинову Отаџбину, јер Србима је право на Отаџбину од Бога дато и нико никоме није дао право да Србима ускраћује Божје право које је далеко старије од свих каснијих, овоземаљских!

(ГЛАС СРБА (Voice of Serbs), Indianapolis, број 123/124, јун-јул 1992., стр. 1 и 7)

Наставак овог интервјуа можете читати у књизи "Очи у очи“




СРПСТВО СВЕ НАДЖИВЕЛО

Српство надживело све идеологије и идеолошке утопије – каже Острошки


Повод за разговор са српским књижевником у емиграцији Петром Милатовићем Острошким, председником Српског националног препорода у иностранству, најчитанијим српским писцем и исељеништву, је изузетан пријем код читалачке публике његовог најновијег двотомног дела ''Тестамент тиранина Јосипа Броза'', о чему сведоче бројна писма подршке која му упућују читаоци из свих европских и прекоморских земаља, у којима живе расути Срби

- Ваше књиге У ИМЕ НАРОДА, (четири издања), ПАСЈИ СИНОВИ (три издања), ЛОВ НА ТИТА, СРБИЈА НИЈЕ БЕСТРАГИЈА, ЛОВ НА СРБЕ (пет издања), ЗА ОДБРАНУ НАРОДА (седам издања), заједно са овом најновијом, наишле су на изузетан пријем код исељених Срба. Како то тумачите?

- Српски народ воли истину у оној мери у којој презире лаж!

- Неки Вас сматрају екстремистом, а ипак Ваше књиге људи у исељеништву масовно читају...

- Ако је ''екстремизам'' то што не дозвољавам ниједном леваку да мом брату одсече десну руку, ја радо остајем такав ''екстремиста'' и пред Богом и пред народом и то ми је част. Него, ствари треба поставити на своје место: по мени је екстремиста онај ко иде против Бога и свог народа, био он комуниста, или фашиста! Ја знам да ме не воле ни једни ни други. Презирао бих самог себе да је обрнуто! Да сам Кинез, био бих такав, као што бих био такав да сам Немац, али част ми је што припадам српском народу, и то баш оном који ревносно прогони синове одане и сервилно устоличава пробисвете и протуве продане. Као што дете не може да бира своје родитеље, ни ми нисмо могли да бирамо којој ћемо нацији да припадамо, али можемо да допринесемо да колективно не пропадамо.

- У својим књигама, Ви често пишете о злоупотреби Српства! Ко то злоупотребљава Србе?

- Српство злоупотребљавају најчешће они којима је антисрпство професија испод штитова разних идеологија – идеолошких утопија, али сви они заборављају да је биће српске нације надживело све могуће идеологије из простог разлога што је Српство, као онтолошки појам, далеко старије! Преживеће и ове антисрпске експерименте међу самим Србима и дочекаћемо да Европа и свет лекције из демократије поново уче од Срба и Србије!

(Новости, Београд – Франкфурт, уторак 3. јануар 1995. страна 19)

Наставак овог интервјуа можете читати у књизи "Очи у очи"






Петар Милатовић Острошки, најтиражнији српски књижевник међу исељеним Србима, најоштрији критичар ''партизанског четништва'', вођа Српског националног препорода, у ексклузивном разговору за наш лист објашњава, уз остало, шта замера Милошевићу, Шешељу, Драшковићу, Коштуници...


БРОЗ БИ, ДА ЈЕ ЖИВ, ОВАКВОЈ ОПОЗИЦИЈИ ПОДИГАО СПОМЕНИК


На разне начине политички ангажован, кад год су му то допуштале могућности, Петар Милатовић Острошки усмерио је сву своју енергију у служење Србима, како сам воли да каже. Након одласка из Југославије написао је у иностранству више књига, које су међу нашим исељеницима прави хитови. Од осталих политички ангажованих Срба разликује се по томе што међу политичким партијама у Србији не подржава ниједну!

- Господине Милатовићу, Ви сте у свом двотомном хиту ''ТЕСТАМЕНТ ТИРАНИНА ЈОСИПА БРОЗА'', поред њега за кога кажете да је ''србогладни србождер'', оштро напали највећи део актуелних српских политичара, како у странци на власти тако и у самој опозицији, за коју кажете да је ''комунистичка декорација''...

- Да се разумемо, то није само критика Јосипа Броза, већ отворена критика свих титоистичких, антисрпских саучесника међу Србима који сада пилатовски перу црвене руке, јер, будите убеђени, да би Броз био најобичнији маргиналац, што и јесте, да није било Брозових копија, фалсификата, па, на српску жалост и срамоту, чак и оригинала, који су, као што видимо, у свему превазишли србогладног србождера! Такозвану ''детитоизацију'' у Отаџбини су започели сами титоисти у корист српске штете, са чврстом намером да сакрију властиту брозомору, на тај начин што су рушили један мит да би створили други, разуме се, према својим потребама, али опет на српску штету!
Што се тиче ваше претпоставке да сам напао све актуелне српске политичаре у својој књизи, морам вам отворено рећи да је та ваша претпоставка школски пример бласфемичне небулозе! Ја сам напао све Титове пионире и с лева, и с десна и по средини, све оне којима још није јасно да политика није празна реторика него садржајна политичка етика, а ње, као што је познато, нема међу онима који су Брозову цепаницу сваког маја грлили, а на свој српски грб безочно хулили!


(АРГУМЕНТ, број 22, Београд 16. децембар 1994., стране: 25 и 26
Пренето касније у листу ''СРПСКА БОРБА'', број 1524, Њујорк, јануар 1995., стране: 12, 13, 14 , 15 и 16.)

Наставак овог интервјуа можете читати у књизи: Очи у очи"






 
 
Петар Милатовић Острошки, легенда српске дијаспоре

БИЈЕГ ИЗ БЈЕЛОСВЈЕТСКЕ ПОМРЧИНЕ

Поручујем читаоцима ''Истока'' да не иду из Божјег раја у богати пакао Запада! Ако је мени било суђено да будем Отаџбини ближи што сам од ње даљи, нека други не понављају тај усуд, јер, превелика је цијена коју само ја и Бог знамо.

Пише: МИЛАН ДАМЈАНОВИЋ

Шира јавност је нешто више сазнала о Петру Милатовићу – 11. јуна 1989. године када је Окружно јавно тужилаштво у тадашњем Титограду покренуло кривичну пријаву против њега, а ондашњи савезни СУП расписао потјерницу за њим, због његовог ''Предлога за нацрт српског националног програма'', објављеног у брошури ''За одбрану народа''.
Прије тога, Петар Милатовић је робијао три пута, док је Броз био на врхунцу моћи, због својих јасних определења на бранику истине и отаџбине. Послије свих тортура над њим, отишао је у емиграцију 29. новембра 1983. године. У емиграцији је израстао у институцију кроз 700 јавних говора пред српским масама у: Бечу, Линцу, Салцбургу, Инсбруку, Минхену, Дортмунду, Цириху, Женеви, Базелу, Паризу, Лондону, Берлину, Њујорку, Чикагу, Вашингтону, Канбери, Сиднеју, Мелбурну и другим великимс светским градовима широм земаљског шара, као и кроз 30 књига од којих су најпознатије: ''Лов на Србе'', ''Србија није бестрагија'', ''Пасји синови'', ''Надземље'', ''Слобода у бункеру'', ''Оптужујем'' и друге. Свуда, у његовим књигама, текстовима у штампи, преовладава доследни континуитет у његовој одлучности која је његов животни мото и који гласи: ''Не признајем никакву подјелу српског народа!''

- Како гледате на тренутну ситуацији у Југославији...

- Испричаћу вам кратку причу. Једно несрећно дијете се објесило у шуми. Нико то није примијетио све док ђаво није заплакао. Ђаво је заплакао за дјететом које се објесило. Али, ђаволу није било жао дјетета, већ чињенице да се дијете објесило у шуми, а не на тргу гдје би то свако видио!
Српски народ је близу тог ђетета. Ђаво је ту и чека да фарисејски заплаче. Не питајте ме који је то ђаво. Има их неколико и с лијева, и с десна и по средини. Српски народ који се данас налази у сред троугла три ђавола, мора да пронађе свој пут, да препозна своју вертикалу, а хоризонталу ионако зна и са тим крстом истине мора да изађе на врх Голготе ове цивилизације.

- Многе странке гледају на Запад као на своје спасење...

- Запад хвале они који Запад познају само на географској карти, они који су забезекнути кад их сусретне испроституисани кичерај свијетлећих излога. Запад нема душу. Паметни на Западу окрећу очи према Истоку. Ако мене српски народ пита, ја бих му савјетовао: усвојити технологију Запада, али задржати душу Истока, баш онако како је, својевремно, Србе савјетовао др Николај Велимировић, будући српски светац. Само тако ћемо се спасити између свих Сцила и Харибда.

(''ИСТОК'', Подгорица, март 2000., број 50, стране 32 и 33)

Наставак интервјуа можете читати у књизи "Очи у очи"
 



 
 
Петар Милатовић Острошки, књижевник и новинар из Беча, чију је тужбу против црногорског државног врха, због ускраћивања права гласа дијаспори, Европски суд за заштиту људских права узео у разматрање

МИЛОКРАТИЈИ МОРА ДА БУДЕ ЈАСНО:
СТРАЗБУР НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ РАСИСТИЧКИ РЕФЕРЕНДУМ

Пише: БРАНКА МИТРИЋ

Петар Милатовић Острошки, књижевник, члан Удружења књижевника Црне Горе и аустријског удружења књижевника и новинара. Због свог доследног антикомунизма робијао је три пута док је Броз био на врхунцу моћи! После одлежане треће робије отишао је у емиграцију 1983. године. Аутор је 32 књиге прозе, поезије, политичких есеја и студија на српском и страним језицима.
Одржао је преко 800 јавних трибина у целом свету и организовао и предводио преко 50 демонстрација у Аустрији против Милошевићевог режима.
Милатовић у Бечу има статус политичког емигранта на основу Конвенције УН о заштити људских права и наставља, како често истиче ''своју бескомпромисну борбу за ослобођење и уједињење српског народа на Балкану''.
Незадовољан одлуком црногорског државног врха да се држављанима Црне Горе који живе и раде у иностранству онемогући учешће на евентуалном референдуму, књижевник и новинар из Беча Петар Милатовић Острошки пресавио је табак и тужио највеће државне функционере Црне Горе Европском суду за заштиту људских права и слобода у Стразбуру. Тужба је прихваћена, а како каже Милатовић, то је доказ да се не може бранити неодбрањиво и правдати оно што је за осуду.

- За осуду је мафиократска дискриминација држављана Црне Горе од стране последњих комунистичких диктатора у Европи када се ради о решавању државно-правног статуса Црне Горе. С обзиром да је сваки види дискриминације строго забрањен Европском коквенцијом о заштити људских права и темељних слобода, Конвенцијом УН о заштити људских права, као и осталим међународним уговорима и конвенцијама, слободно могу да кажем да европске институције, па ни остале у цивилизованом свету, никако не смеју себи да дозволе копирање оног ''Дарвиновог чеда'' које сече грану на којој седи – каже за ''Сведок'' Петар Милатовић Острошки, један од најпознатијих и најугледнијих српских књижевника у расејању.
- Колико се год свиђало, или не свиђало властодржачкој мафиократији, персонификованој у милократији, или ће сви држављани Црне Горе учествовати на референдуму, или референдума неће бити, а најмање оног расистичког који селективно искључује све оне који се, с пуним правом, супротстављају сепаратистичком расизму црвено-црне тројке: Филип Вујановић – Мило Ђукановић – Ранко Кривокапић.

СВЕДОК: - Није ли ''расизам'' у овом случају, ипак, прејака реч?

ПЕТАР МИЛАТОВИЋ: - Не, него баш одговарајућа! Наиме, класични расисти мрзе припаднике других народа и раса, а ови црногорски, антинародни, обер-расисти патолошки мрзе сопствену расу, сопствени народ, деле га по рецептури партијске подобности на матрици тоталитарне комунистичке злоупотребе народа коме припремају грађански рат у Црној Гори. Уосталом, чак ни једном Адолфу Хитлеру није пало на памет, ни у сну ни на јави, да било ком немачком држављанину ускрати учешће на референдуму. Оно што ни Хитлер није смео да помисли, сада покушавају да реализују: Вујановић, Ђукановић, Кривокапић и остали антинародни обер-расисти у Црној Гори! Јадни Адолф Хитлер није ни слутио да ће га у расизму за три копља прескочити комунистички ђаци из кумровачке школе, садашњи принудни управнци Црне Горе којој припремају најкрвавији покољ!

СВЕДОК: - Хоћете ли да кажете – грађански рат?

ПЕТАР МИЛАТОВИЋ: - Да, све што актуелни, антинародни режим у Црној Гори ради у корист народне штете на: политичком, националном, привредном, културном и верском плану – води директно у грађански рат! Мафијашким политичарима и политичким мафијашима пречи је опстанак на власти безвлашћа, до голотиње моралног и националног бешчашћа, од судбине целог народа. Црногорски влатодршци неодољиво подсећају на ону вештицу која је, у тренуцима умирања, терала смрт од себе речима: Бежи смрче, пређи смрче на унуче!

(''СВЕДОК'', број 473, Београд, 16. август 2005. год., стр. 8 и 9,''Ревија Д'', Подгорица, 18. август 2005.)

Наставак овог интервјуа у другом издању књиге "Очи у очи".)


 


ИНТЕРВЈУ: ПЕТАР МИЛАТОВИЋ
СРБИЈА НА ПУТУ ВАСКРСНУЋА

На српском Косову и Метохији пала су многа царства, пашће и ово царство из "јеванђеља зла".
Мондијалистички гробари покушавају да затрпају српске националне интересе.
Сада кад српска кућа гори од темеља до крова, све политичке разлике морају се заборавити и спашавати што се спасити мора.
Зашто у преговарачком тиму нема Патријарха Павла и Владике Артемија, а шта ће у том тиму Диклић?
Преговарачки тим Србије уколико буде водио капитулнатску политику имаће силне проблеме од Срба и не био им у кожи - тешко њима!
Судбина Срба је увертира у судбину Руса, видећемо да ли ће Путин помоћи или одмоћи у остваривању српских националних интереса.
Мило Ђукановић је на крају своје владавине и поручујем му: "Мило, спреми ћебе".
Српски политичари не разумеју да ће Европа ускоро ући у велики верски сукоб хришћана и муслимана.
Ма колико звучало невероватно, Србија ће брзо бити од Суботице до северне грчке границе. Да тада морамо прибирати националну елиту у свим српским земљама.

Разговарао: ОЛИВЕР ВУЛОВИЋ

Петар Милатовић, рођен 2. новембра 1949. године у Велети, код Слапа на Зети, у Црној Гори. Школовао се у: Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи и ствара у Бечу од 29. новембра 1983. године на основу Конвенције УН о заштити људских права.
Члан је Удружења књижевника Црне Горе, аустријског књижевника и новинара у Бечу, председник је СНО у Аустрији, Српског националног препорода у иностранству (СНП). Објавио је 32 књиге поезије, прозе, политичких есеја и студија и један је од најчитанијих српских писаца у српском исељеништву.
Одржао је преко 1300 јавних трибина у свим европским и прекоморским земљама и један је од најдоследнијих критичара „антинародног континуитета титоизма, слобизма, досизма и актуелног грабизма“ и због те оригиналне доследности све политичке олигархије стрепе од његовог оштрог пера на бранику истине и народа.
Пре одласка у иностранство био је изложен режимским репресијама због свог слободоумља, а последњи пут 1981. године „због тога што је у својим говорима тврдио да је југословенско друштво труло, да југословенско друштво воде неспособни и настрани људи и да је југословенски Устав из 1974. године школски пример правне обмане народа“ (пресуда 181/12/3/81. ЈРМ).
Због његовог „Предлога за нацрт српског националног програма“, објављеног 13. маја 1989. године у брошури "ЗА ОДБРАНУ НАРОДА", окружно јавно тужилаштво у Подгорици покренуло је против Милатовића судски процес 11. јуна 1989. године по члановима 133, ст. 1 и 134 ст. 1 и 2, а ондашњи РСУП Црне Горе, у сарадњи са савезним органима, расписао је за њим савезну полицијску потерницу која је после истека обнављана неколико пута и све је то било узалуд, јер ондашњем руководству није ишао у прилог судски процес зато што су Милатовићеве идеје стекле потпуни легитимитет код свих каснијих политичких странака на власти и у опозицији.
У исељеништву Петар Милатовић је уређивао српске листове СРПСКИ ВИДИЦИ и ГЛАС СРБА. Сада уређује недељне електронске новине ИСТИНА

ОГЛЕДАЛО: - Господине Милатовићу, питање свих питања за сав српски род је Космет. Размишљањима о Космету почиње сваки дан у Србији. Да ли и Вама, овде у Бечу - у најантисрпскијем граду после Ватикана- , како непрестано изјављујете, а у којем и живите,радите и политички делујете, дан почиње истим размишљанима ?

МИЛАТОВИЋ: - Не, не почиње него траје од 1968. године! Косово и Метохија је насветија српска тапија, срце и мозак српске нације, основно полазиште и коначно исходиште. На Косову су пала многа царства. Пасти ће и ово царство из црног "јеванђеља зла"!

ОГЛЕДАЛО: - Председник сте СНО-е, главни и одговорни уредник електронског недељника Истина, трибун, књижевник,човек без којег у Аустрији не мимоилази ни једно политичко дешавање, било да је потекло из отаџбине, било да се догађа у српској емиграцији. У Бечу ће се одржати преговори о Космету. Како се Ви лично, Ваши сарадници и политичка организација којој сте на челу припремате да пропратите преговоре, овде на лицу места?

МИЛАТОВИЋ: - Видљивих манифестација популистичке природе неће бити да не би отежавали позицију преговарачима, мада не знам уопште и зашто они преговарају око нечега око чега се не преговара. Биће невидљивих активности које су данас на цени по овој белосветској помрчини, мада о тим детаљима не бих унапред јавно.

ОГЛЕДАЛО: - Да ли је Беч случајно одабран као место за преговоре ? Колико верујете у добре намере посредника које су одабрале велике силе и колико лично верујете у добре намере господина Алберта Рохана, Ахтисаријевог асистента, узимајући у обзир дугачки низ његових антисрпских изјава у последњих 15 година?

МИЛАТОВИЋ: - Нема ту ничег случајног, већ само и искључиво зле намере, у суштини антисрпске у циљу даљег комадања остатка српске етничке и историјске територије у овом сулудом геополитичком преструктуирању територија и наметању статуса дужничког ропства.  
Не могу да верујем у добре намере гробара који је себи дао за право да мондијалистичком лопатом затрпа виталне српске националне интересе!
За (Ах)тисарија знамо, а читалачка публика у отаџбини мање зна да је његов поможник Роан опскурна личност са потрошеним кредибилитетом у завичајној Аустрији...

(СРПСКО ОГЛЕДАЛО, број 67, Београд, на Сретење 15. фебруар 2006.)

Наставак овог интервјуа можете читати у другом издању књиге "Очи у очи".

 

 

ИНТЕРВЈУ: ПЕТАР МИЛАТОВИЋ ОСТРОШКИ:


Један од најдоследнијих бранилаца српских интереса у свету
На таласима радио програма "Сусрети понедељком" на CKKCU 93.1ФМ у Отави, Канада

Интервју водила: БОБА БОРОЈЕВИЋ

ХТЕТИ, СМЕТИ, УМЕТИ НАРОДУ СЛУЖИТИ!


Господин Петар Милатовић Острошки је један од најдоследнијих бранилаца српских интереса у свету. Разговарамо са књижевником Петром Милатовићем Острошким, човеком који уместо језика држи мач у зубима, председником СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ у Аустрији, председником СРПСКОГ КУЛТУРНО-ИНФОРМАТИВНОГ ЦЕНТРА у Бечу, уредником најчитанијих српских недељних интернетских новина ИСТИНА, аутором 32 књиге од којих су најпознатији његови хитови: ЛОВ НА СРБЕ, СРБИЈА НИЈЕ БЕСТРАГИЈА, ПАСЈИ СИНОВИ, ОПТУЖУЈЕМ, СЛОБОДА У БУНКЕРУ, НАДЗЕМЉЕ, чланом Удружења књижевника Црне Горе и аустријског удружења књижевника и новинара.
Разговарамо са човеком који се, као врло млад, отворено сукобио са режимом Јосипа Броза кад је Тито био на врхунцу моћи, због чега је три пута осуђиван зато што је одлучно заступао српске националне интересе и такав је остао до данашњег дана. Милатовићева реч и његова харизматичност никога не остављају равнодушним. На једној страни изазива огромно дивљење, а на другој мржњу, завист и љубомору. Као такав постао је заштитни знак револуционарног прототипа доследног браниоца српских националних интереса на свим континентима.
Петар Милатовић Острошки је рођен 2 новембра 1949. године у Црној Гори, непосредно у близини српског Јерусалима ОСТРОГА, по чему је још 1968. године добио надимак ОСТРОШКИ од стране ондашње власти које су га прогониле, мислећи да му нашкоде, а било је обрнуто: Петар Милатовић Острошки нашкодио је старој комунистичкој олигархији, допринео паду комунизма, наставио је да критикује Милошевићев режим због издаје српских националних интереса и данас је беспоштедни критичар овог "квислиншког режима" у Београду и Подгорици.
Дакле, реч је о човеку коме су српски национални интереси изнад сваког другог: партијског и личног! Таква доследност се ретко среће у данашњој недоследности!
Данас, када је Петар Милатовић Острошки у напону стваралачке снаге на бранику Српства, његова се реч пажљиво слуша, анализира и у Бечу, и у Београду, и у Бриселу, и у Вашингтону, а нарочито у Москви, што посебно добија на тежини ако се има на уму чињеница да су Србин из Црне Горе Петар Милатовић Острошки и највећи руски писац Александар Солжењицин лични пријатељи. Уосталом, сада ћемо чути човека који уместо језика држи мач у зубима....

ББ: Господине Милатовићу, да би наши слушаоци разумели са ким имам част да разговарам, замолила бих Вас да нам кажете укратко о себи.

МИЛАТОВИЋ: Непопуларно је говорити о себи. И поред формалног образовања, ја сам само најобичнији слуга српског народа. Као такав, ја сам непоправљиви љубитељ истине и заклети противник сваке лажи, било да долази с лева, с десна, или по средини у идеологизованом систему живљења и мишљења.
Ко год скрене са пута истине на странпутицу лажи добиће у мени најнезгоднијег противника у сваком политичком систему!
Као писац у најранијој младости сам дошао у сукоб са идеолошким протагонистима лажи, због чега сам три пута робијао и после чега су професионални обмањивачи и сејачи прашине у очи - историјски поражени.
Последњи пут сам осуђен 12. марта 1981. године због тога што сам, како пише у диспозитиву пресуде „јавно тврдио да је југословенско друштво труло, да југословенско друштво воде неспособни и настрани људи и да је југословенски Устав из 1974. године школски пример правне обмане српског народа“.
После треће робије отишао сам у емиграцију са епитетом државног непријатеља, а мени је била част да будем непријатељ државе која је заклети непријатељ целом српском народу!
У иностранству сам активан на плану обједињавања расутог и усправљања посрнулог на светосавском путу, јер све друго је најгора странпутица!

Б. Б.: Сву своју енергију сте усредсредили на рад у одбрани Српства! Шта је то што Вас мотивише да не посустанете?

МИЛАТОВИЋ: На Српство су данас зинуле све могуће але, оне велике и оне мале! У самом Српству данас влада срамно такмичење за првог српског Јуду у изузетно оштрој конкуренцији! Не могу зли да се договоре око тога ко је од њих најгори!
Данас из гробова јаучу умни, велики, јуначки и часни преци зато што њиховим костима разисторијски покушавају данас да суде неки малоумни, најмањи, најкукавичкији и најнечаснији унуци. Од заглушујеће клетве предака и камен је коракнуо. Тешко свима кад камење почне да корача уместо људи и када се неки људи окамене!
У оваквој ситуацији борба за Српство је највиша и најпреча морална обавеза сваког Србина који је склоп мисаоних констелација по мери Бога. Борба за Српство не значи ништа онима који су по мери Сатане!
Онај ко се за свој народ бори значи да служи виталним интересима свог народа. А онај ко служи своме народу онако како Бог служи грешнима, тај постаје аристократа неба по овоземаљској плакаоници и у свако доба дана и ноћи ужива, истовремено, гостопримство и Бога и сиромаха, а са тим моралним и националним капиталом купује се цело небо које је свима нада изнад глава!
Све ово што говорим данас у себи дубоко носи сваки частан Србин у иностранству, што значи да све нас у свету спаја висок степен моралне и националне одговорности према сопственом потомству. Ко ради обрнуто тај буквално сопственим рукама копа гробове властитој деци!

СРПСТВО ЦРНОГОРАЦА ЈЕ ТЕСТАМЕНТ СВЕТАЦА
Б. Б.: Рођени сте у Црној Гори. Црна Гора је постала независна држава маја 2006. године. Како видите будућност Црне Горе?

МИЛАТОВИЋ: Ја сам Србин из Црне Горе! Тако сам се декларисао и у Брозовим казаматима! Црногорац је српски аристократа! Од највећих Црногораца Српство нема већих Срба: Стефан Немања је рођен у данашњој Подгорици, преци Вука Караџића су рођени у данашњој Црној Гори, из данашње Црне Горе су преци Вожда Карађорђа, преци Милоша Обреновића су из околине мог родног Даниловграда у Црној Гори, па из околине мог родног Даниловграда су и преци Светог Николаја Српског – др Николаја Велимировића, најмудријег Србина свих времена заједно са Светим Савом и Његошем!
Укратко речено: Српство Црногораца је тестамент светаца! Онај ко се бори против тестамента светаца, тај је изгубио сваку битку у историји!
Независност Црне Горе од 21. маја 2006. године је последица антицивилизацијског геополитичког преструктурирања простора са недвосмисленом антиправославном и антихришћанском конотацијом, али ничија свећа није горела до зоре, па неће ни ова сатанска!
За независну Црну Гору су само они који не зависе од сопствене памети, а онај ко не зависи од сопствене памети тај нема будућност. Таквима је историјски пораз унапред обезбеђен.
Црногорцима не доликује да љубе ничије чизме. То су неки урадили на Петровдан 12. јула 1941. године када су пољубили Мусолинијеву и Павелићеву чизму. Ови који су ове године понизили Црну Гору са љубљењем чизама нових Мусолинија и нових Павелића, морају да знају да их ускоро чекају нови Бајо Станишић, нови Ђорђе Лашић, нови Павле Ђуришић!
Црна Гора коју су на превару створили Шиптари и неки одсрбљени Турци, у кооперацији са црном католичком интернационалом, није никаква Црна Гора него најцрња ГРОЗОМОРА!
Будућност такве Црне Горе је насличнија оном полуделом лекару који здравља својих пацијената прати на тај начин што редовно ишчитава посмртне плакате по бандерама!
Данас је Црна Гора приватна држава обогаћених пробисвета, криминалаца планетарног формата. Зна се шта у историји дочека приватна и криминална држава која је антинародна страва!

Б. Б.: 12. септембра ове године регистровали сте СРПСКИ КУЛТУРНО-ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР у Бечу. Који је програм Центра и колика ће бити финансијска помоћ државе Аустрије?

МИЛАТОВИЋ: Српски културно-информативни центар има амбициозне планове! Основно је да се обезбеди један кров за све Србе у Бечу, жалосно поцепане по свим шавовима.
Под тим заједничким кровом за све Србе у Аустрији треба да се нађе: српска библиотека, српска школа, српски музеј, штампарија, редакције српских новина, српског радио програма, српског телевизијског програма, уметничка галерија, сале за предавања, симпозијуме, семинаре, књижевне и музичке вечери.
Под тим заједничким српским кровом треба да се нађе: административна, правна, преводилачка, здравствена и геронтолошка служба, као и српски пословни центар.
Значи, само паметним српским укрупњавањем превазићи ћемо паланачку, ћепеначку деструкцију.
Што се помоћи аустријске државе тиче, ствар стоји овако. У оквиру законских регулатива државе Аустрије и Европске Уније захтеваћу најпре да Срби у Аустрији, који су најбројнија страна етничка група, јер НАС у Аустрији има 300.000, а у самом Бечу 150.000, добију статус ПРИЗНАТЕ МАЊИНЕ!
Са статусом ПРИЗНАТЕ МАЊИНЕ Србима су тада отворена врата на свим нивоима у Аустрији и целој Европској Унији!
При том, разуме се, захтеваћемо да се доследно поштују законске регулативе државе Аустрије и саме Европске Уније, што значи да се подразумева одговарајућа државна партиципација свих пројеката СРПСКОГ КУЛТУРНО-ИНФОРМАТИВНОГ ЦЕНТРА у Бечу који су компатабилни са свим цивилизацијским нормама.

НОВОСТИ, Сиднеј, петак 17. новембар 2006., страна 11
Српски радио програм ''Сусрети понедељком'' у Отави (Канада
http://www.serbianna.com/columns/borojevic/
ИСТИНА број 77, Беч 1. октобар 2006
НОВОСТИ, Сиднеј, петак 17. новембар 2006., страна 11

Наставак овог интервјуа можете читати у другом издању књиге "Очи у очи".



 
Петар Милатовић, познати српски интелектуалац и књижевник  у Бечу, оснивач и уредник ИСТИНЕ,  о својој новој Голготи

ИСТИНА ЈЕ НА МОЈОЈ СТРАНИ!

Тужићу редакцију бечког листа ''Естерајх'', то сам изјавио на саслушању. Сада је њихов највећи проблем како да се извуку из целе ситуације,  коју су сами замрсили, а ја посустати нећу - каже Петар Милатовић
Истакнути српски интелектуалац, књижевник Петар Милатовић коментарише новонастале непријатне околности након интерјуа, који је недавно дао  бечком  листу„ Естерајх”. Његове речи крајње злонамерно истргне су из контекста у тексту под називом ''Српски бос прети крвопролићем''. На тај начин су медији смишљено и перфидно испровоцирали власт у овој земљи. Против њега је планиран судски процес, а прете му и  затворском казном у трајању од 10 година!

Разговарала: БИЉАНА ЖИВКОВИЋ

      - Ово је трећи пут за последњих 25 година да се у Бечу исценира судски процес против мене. Први и други пут сам катастрофално поразио своје тужиоце и то је 1991. и 1993. године прошло непримећено, односно сакривено је од народа у отаџбини, што довољно говори о моралној и националној посрнулости српске журналистике. Сада су прибегли отвореном фалсификату, што значи да је паника урадила своје, а ја ћу то искористити да истерам истину на чистину.  Подсећам, Беч је у Загребу 1908. године иницирао такозвани ''велеиздајнички процес'' 53 оптужених и после 10 година распала се Аустроугарска империја, ондашњи НАТО пакт! Тачно после сто година, иницирали процес против мене и одговорно тврдим да ће се 2018. године распасти ЕУ-таназија и НАТО пакт! Ја немам чега да се плашим у овом процесу јер су правда и истина на мојој страни. Отказао сам митинг у Бечу, после претњи албаснких екстремиста да ће ликвирати мене и мог пријатеља Хајнца Кристијана Штрахеа и у писменој форми отказао надлежним аустријским органима и свим медијима. Некоме је  било криво што није било крвопролића. Уместо да ми буду захвални покушавају да ми суде на основу њихових фалсификата. По среди је неколико мотива. Прво мој неоспоран утицај јер ја сам човек који има вишемилионску читалачку империју у целом свету. Друго, чињеница је да на јавном митингу мобилишем  све српске патриоте. Знао сам да од 100 хиљада бечких Срба изведем испред аустријскох парламента, ОЕБСС-а и америчке амбасаде 50 хиљада, математичким речником 50 одсто. Математички језик уплашио је многе у Аустрији и Србији – каже  Петар Милатовић.

     У „Естерајху” ваше речи крајње су лицемерно злоупотребљене,  па је Служба за заштиту уставног поретка Аустрије и аустријско Јавно тужилаштво против вас покренуло процес.Прво саслушање било је 1. априла.Шта сте тада изјавили  аустријском правосуђу?

     – Чињеницама сам побио све њихове лабаве произвољности, а детаље не желим да саопшатвам пре него добијем завршну реч јавног тужилаштва. Сада су они на потезу и у складу с тим ћу се и понашати,  али у сваком случају они су губитници и на крају ћу тужити редакцију листа ''Естерајх'', што сам и изјавио на саслушању. Сада је њихов највећи проблем како да се изваде, извуку из целе ситуације коју су сами замрсили, али ја посустати нећу!

      Неко се боји што сте борећи се за КиМ, у време тзв. самопроглашења сарађивали са Хајнцом Кристијаном Штрахеом, лидером Слободарске партије Аустрије који одлично разуме косметску кризу.

     – У самој Аустрији одиграо сам кључну улогу у повезивању истинских српских и аустријских патриота .Страх владајуће коалиције у Аустрији од гласова Срба са аустријским држављанством , који ће ићи у корист Слободарске партије Аустрије на челу са Хајнцом Кристијаном Штрахеом, урадио је своје . Лично ме засмејава толика дубина људске малоумности и површности. Уосталом, организовао сам прву политичко-привредну посету Хајнца Кристијана Штрахеа Србији 2. и 3. априла и то је излудело, просто разјарило неке у Аустрији, али  и у Србији, али то је њихов проблем,  а не мој!

      Дакле, сметате политичарима у Аустрији, али и овде у Србији ??

    – У крајњем случају, уколико дође до судског процеса искористићу судницу као трибину да целу Аустрију, која има мање становника од Москве, прекријем историјским чињеницама о аустријској србофобији за последњих 300 година, што ће бити својеврстан бумеранг баш онако како хашкој инквизицији ради мој кум др Војислав Шешељ. Међу нама је, изгледа,  сличност као код близанаца. Власт у Аустрији још није свесна да ће упасти у рупу коју су за мене ископали . Не треба заборавити да се и сада сам браним,  иако нисам правник и да сам увек био победник. Ту има и умешаних прстију српских дежурних издајника да ме склоне као незгодног сведока , јер прилично тога знам о криминалу професионалних антисрба! Аустријски правосудни органи сада ће се наћи на удару неприкосновених чињеница. Али и ови у Србији. Не био у кожи ни једних, ни других .

       Очигледно је да је реч о политичкој позадини хајке на вас.Објасните?

     – Тачно је да постоји дубока политичка позадина овог исценираног процеса. Већ сам раније рекао нешто о тој мрачној позадини. О томе сам јавно писао аустријском председнику Хајнцу Фишеру који ми је коректно одговорио и захвалио што је увек на сваком митингу за последњих 25 година у Бечу под мојим вођством владао максимална мир и достојанство.Управо моја сарадња са Штрахеом дирнула је осињак зла. Британски шпијуни, америчке обавештајне службе, титоисти, хитлеристи, јудео-масонски црни мапокројачи, разне агентуре из црне католичке интернационале, разне сецикесе из редова мафијашке финасијске олигархије у свету, сви су се они сада узнемирили због мене и удружено кидисали. Заборављају да сам најефикаснији кад се браним. Немам шта да изгубим, а они ?!

         Водили сте битку за КиМ много успешније него неке угледне медијске куће у Београду, али  и српски политичари.

       – Да нисам тако радио застидео бих се пред српским потомством. Овако савест ми је мирна за разлику од многих који ће на себе примити презир будућих поколења.. Да су тако сви радили никоме на свету не би пало на памет да са Србима ради ово што нам данас раде! Нису српски непријатељи уопште толико јаки колико је ово поколење Срба раслабљено изнутра. Учинак српских политичара не бих коментарисао јер сам човек који држим до лепог укуса.

      Објавили сте 28 књига, уредник сте српских интернетских новина„Истина”. Познато је да сте због ваше правдољубивости три пута робијали у време титоистичког једноумља.

     – Док неки други покушавају да живе од Српства, ја живим за Српство и тај морални императив је основни темељ човека који је склоп мисаоних констелација по мери Бога, за разлику од неких других чији је мисаони склоп по мери Сатане! Кад бих се опет родио изабрао бих исти пут бескомпромисне борбе за правду, слободу, достојанство. Изван те категорије за мене не постоји други систем моралних вредности! Робијао јесам док је зликовац Броз био на врхунцу моћи. Нисам чекао да се комунизам уруши сам од себе, већ сам на ту тврђаву зла јуришао кад је била најтврђа. Робијао сам због свог националног антикомунизма у оно време кад су скоро сви данашњи српски лидери тада писали молбе за пријем у комунистичку партију – антисрпску мафију! Последњи пут због тога, како пише у диспозитиву пресуде што сам ''тврдио да је југословенско друштво труло, да га воде неспособни и настрани људи, да је Устав из 1974. године школски пример правне обмане српског народа''. После треће робије емигрирао сам из отаџбине која крнички прогони одане и сервилно устоличава пробисвете и продане душе. Емигриарао сам 29. новембра 1983. године кад је жалосно Српство славило парастос Српству, јер на 29. новембар (дан смрти Марије Терезије) зликовац Броз је, у вртлогу грађанског рата, повампирио све аустроугарске снове о брисању свега српског на Балкану и ово данас што се ради није ништа друго до завршна етапа у испуњавању Брозовог и Хитлеровог тестамента. Да направим дигресију: обојици је Беч 1915. године доделио одликовања – и Брозу и Хитлеру!

       Окупљате српску интелектуалну елиту дијаспоре, који нису ничији плаћеници и народу не „продају маглу”.

      - А ко каже да нису ничији плаћеници? Јесу! Плаћа их Служба коју су основали: Свети Саво, Стефан Немања, Свети Кнез Лазар, Његош, Карађорђе, Дража, Свети Николај и будући српски светац Јустин! Цена је голготских размера, али то је најхристоликији пут у овом сатанистичком (зло)времену!

Истинске патриоте под лупом

     - ЕУ-таназија саму себе укида, зликовачки НАТО је поражен од једног другог српског пакта, од пакта Срба са Богом, јер шта је НАТО пакт у односу на онај пакт који Срби имају, па зато се и наша српска химна зове„ Боже правде”! Америка постаје властита Јамерика која саму себе ујамљује! С обзиром да су сви који бране српске виталне интересе на мети керберских очију мој савет је: искорачите са геслом –све за истину, истину, ни зашта! Само таквом одлучношћу, која у себи носи синтетизовано начело: хтети, смети, умети нероду служити, сви ће морати да устукну.

Милатовићу велика подршка

     – Имам подршку свих патриотских Срба у целом свету. Свакодневно примам по неколико хиљада писама подршке. Чак и немам времена да све прочитам јер сам преокупиран другим обавезама. Људи осећају да преко мене данашњи политички Беч и Брисел и Вашингтон вежбају начин сламања непокорних интелектуалаца који су у стању да иза себе повуку масу!...
 

(СВЕДОК, број 615, Београд 6. мај 2008. године, страна 25; ИСТИНА број 200, Беч, 6. мај 2008.)

Наставак овог интервјуа можете читати у другом издању књиге "Очи у очи".


Књигу "ОЧИ У ОЧИ" можете наручити на E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Цена: 15 евра

oci u oci 1

Аутобиографија

petar-milatovic 2

Имао сам срећу и несрећу да се родим 2. новембра 1949. године у фамилији која је доживела страдање 1941. године, о чему сведоче стравичне чињенице у периодичној публикацији „Пакао или комунизам у Црној Гори“, чији се оригинали чувају у Хиландару и у њој сам сазнао имена убица мог деде Петра (учитеља), бабе Љубице (домаћице) стричева Мркоја и Властимира који су тада били гимназијалци, а у том документу, штампаном на Цетињу 1943. године у штампарији „Обод“, налазе се имена убица моје фамилије: Сретена Пелевића, Неђељка-Неђа Богићевића, Сава Савовића, Марка Радоњића, Војислава Ђуровића, Душана Ивановића, који су мучки, из заседе, зверски убили своје комшије и некадашње храниоце. Никада ни у сну нисам помислио да се светим злопочиниоцима, али сам им увек на јави пожелео да дуго живе у срамоти, као што их никада нисам патолошки мрзео, као они мене, али сам их одувек дубоко презирао!

Опширније...

Фотографије

У току је постављање текстова

Тест 1
Тест 2
Тест 3

Јавни наступи

У току је постављање текстова

Тест 4
Тест 5
Тест 6

Текстови из штампе

У току је постављање текстова

Тест 7
Тест 8
Трст 9

Наруџбеница

naruciiii

PayPal

paypal copy1