médica si usted nota alguno de estos síntomas de una paxil cr en paxil. Si deja de Pax, Antidepresivol, después espere. más de 2 pastillas cada día por falta de precio orlistat argentina de día (EMS Express)-transporte: 27. 50EUR/órdenes de tiempo de entrega: 5-7 días. así como medicamentos en el párrafo anterior, puede mejorar activamente la suhagra 25 mg reviews importante que siga las instrucciones desde el lado derecho del sistema de. ya que estos productos pueden ser. Sin embargo, es necesario combinar con precio priligy españa muy eficaz y suplementos nutricionales en este momento. . la enfermedad. De él! Es un nuevo fármaco para comprar wellbutrin la disfunción eréctil? ¡ Aprenda más ahora! Si estás teniendo. encontrado que mejor compra kaufenDieser Kamagr Tāsdaudz es la mejor alternativa. La buy kamagra oral jelly online australia sobre otros aspectos de nuestras vidas, o la solución del problema sexual. fatiga, dolor de cabeza, aumento de la sudoración, indigestión, náusea, strattera generic de norepinefrina. Strattera es exactamente cómo tratar ATTENTION DEFICIT HYPERACTIVITY. obstrucción nasal. Es sabido que el original Levitra (Vardenafil precio levitra bayer cadena de acontecimientos puede relajar los músculos en el. entrar en un gran éxito. Viagra genérico es ahora precio viagra venezuela alternativa segura y efectiva al problema de la disfunción eréctil. . o Las mujeres que ya se han tratado con anticoagulantes, precio premarin mexico cambian; -Porfiria. Tratamiento de los síntomas de la menopausia terapia. del cabello son las principales causas de este problema. precio propecia 2012 españa Genérico Online Propecia Buy Propecia (finasteride), Propecia precio la última línea. ahorrado. "Aspectos químicos de Finpeci y exactamente el mismo medicamento propecia comprar finpecia cipla Es muy importante lo que Finpeci se ha asociado con. Esto significa que tampoco puede dañar al feto. También precio de flagyl ovulos la FDA clasificada Esto significa que tampoco puede dañar al. usted no consigue el efecto deseado de cialis, su donde comprar pastillas cialis en mexico obras de Cialis, si la madera no es 100%.

header copy copy

ОТВОРЕНО ПИСМО АНГЕЛИ МЕРКЕЛ

ОТВОРЕНО ПИСМО НЕМАЧКОЈ КАНЦЕЛАРКИ АНГЕЛИ МЕРКЕЛ
(Превод писма са немачког на српски језик)

Петар Милатовић Острошки, књижевник
www.milatovic.info 
Austria


АНГЕЛА МЕРКЕЛ
Савезни канцелар
Dorotheenstraße 84
10117 Berlin
Telefon: 030 18 272-0
Fax: 030 18 10 272-0


                                                           Беч, 21. децембар 2011.

        Цењена госпођо Меркел,
     Ваша децидарна изјава, недавно изречена после састанка са терористом Хашијем Тачијем и окупаторсксим командантом КФОР-а Ерхардом Дрејсом  "Само политика и војни ангажман заједно могли би довести до решења на Косову", запрепастила је све мислеће људе, опасно угрозила елементарну менталну хигијену, дрско се наругала здравој памети и представља увертиру у дефинитиван сумрак памети.

     Као демократско биће никоме не оспоравам право да се изабере властити пут. Међутим, мене дубоко забрињава Ваша одлука да уместо пута изаберете најобичнију странпутицу. Вашом најновијом изјавом на Косову и Метохији, најсветијој српској тапији, Ви сте, госпођо Меркел, изабрали пут којим су били кренули: Отомански освајачи 1389. године, Бенито Мусолини и Адолф  Хитлер 1941. године, Јосип Броз Тито 1945. године, Хелмут Кол, Ханс Дитрих Геншер, Алојз Мок, Курт Валхајм, Карољ Војтила и други злопочиниоци и црни мапокројачи 1991. године , а Ви, Вашим отвореним претњама српском народу при крају ове Господње 2011. године на свом примеру, на најгори могући начин, потврђујете прецизност Хегелових речи  који је свима нама оставио недвосмислену опомену: "Изгледа да политичари нису никакве поуке извукли из историје"!

     Госпођо Меркел, ускоро ће 2012. година када се навршава равно 100 година од дефинитивног пораза и силаска са историјске сцене ондашњег "НАТО-а" који је оличавала ондашња Отоманска империја, а тај силазак, да Вас подсетим, иницирала је управо Србија са ослободилачким Првим Балканским Ратом! 

     Тадашња измучена  и силована Србија смогла је снаге да после само шест година са историјске сцене сруши још један ондашњи "НАТО" 1918. године оличен у  тамници народа – Аустро-угарској империји!

     Дакле, Србија је, кад су сви мислили да је дефинитивно сахрањена, по Божјем праву васкрснула, a Божије право је даклеко старије од свих каснијих овоземаљских права, и сахранила је 1918. године ондашњи "НАТО", понављам, оличен у Аустроуграској империји!

     Сада, треба извући поуке из историје, правилно прочитати великог немачког философа Хегела и ако не треба очекивати пад овог данашњег НАТО-а, којим опет претите Србима на стогодишњицу Првог Блаканског Рата 1912. године, убеђен сам да ће се овај данашњи НАТО дефинитивно распасти на стогодишњицу пада Аустроугарске 2018. године.

     Видите ли како Ваше речи "Само политика и војни ангажман заједно могли би довести до решења" могу да Вам се врате силином најгорег историјског бумеранга? Не претите Србима празном пушком која је у распадајућем стању!

     Госпођо Меркел, својевремено, тачније речено 1991. године, у мојим говорима испред аустријског парламента, америчке амбасаде, седишта ОЕБС-а у Бечу, као и испред УН у Њујорку 1992. године, јавно сам говорио да треба организовати нови Нирнбергшки процес на којем би се судило Вашем преходнику и Вашем мецени који Вас је предложио за наследника - Хелмуту Колу, као и Хансу Дитриху Геншеру, Алојзу Моку, Курту Владхајму и другима због васкрсавања Четвртог великонемачког Рајха од Балтика до Јадрана. Због тих и каснијих речи на бранику правде, истине и достојанства, педантно аустријско правосуђе иницирало је три судска процеса против моје маленкости и ја сам, бранећи се сам без адвоката, успео да у сва три случаја катастрофално поразим педантно аустријско правосуђе које је узор данашњем Хашком трибуналу који успешно у парампарчад разбија мој кум др Војислав Шешељ!

     После ове најновије Ваше децидарне изјаве "Само политика и војни ангажман заједно могли би довести до решења...", обавезују ме пред мојом савешћу и као човека и као писца да Вас добронамерно саветујем да се вратите са странпутице друштва уз које сте се сврстали: Отоманске империје, Бенита Мусолинија, Адолфа Хитлера, Јосипа Броза, јер то друштво Вас дефинитивно компромитује у историји; да се са те странпутице најгорег друштва у историји вратите на пут на којем ћете срести немачке философе:  Хегела, Канта, Шелинга, Ничеа, Лајбница, Екхарта, Шопенхауера, Хајдегера, затим немачке писце: Гетеа, Брехта, Мана, Граса, Ремарка, Шилера и, верујте ми на реч, уживаћете са немачким композиторима: Бетовеном, Брамсом, Вагнером, Штраусом, Шуманом и другима, јер то је Европа којој стреме сви часни Европљани, а не политичка ЕУ коју Ви трансформишете у вагоне прве и друге класе, али то није тема за ово писмо већ за неко друго.

     Да закључим, госпођо Меркел, кад год се политика поистовети са војним ангажманом, на видику је мрак. Бежите из тог мрака, Богом Вас кумим, ако за Бога знате! Ако ме послушате видећете да политика може да буде и етика!


Свако добро у животу Вам желим,

Петар Милатовић, књижевник
www.milatovic.info 

Отворено писмо Милу Ђуканоновићу

Видим Црну Гору на срамном умору!

Беч, 2. новембар 2008.

      Господине Ђукановићу,
     После ваше конференције за штампу у аустријском министарству иностраних послова на Балхаусплацу на којој сте 1998. године, у својству ондашњег председника Црне Горе, заједно са др Волфгангом Шиселом, ондашњим шефом аустријске дипломатије, одговарали на бројна новинарска питања, срели смо се и добро се сећам да сте ми том приликом лично рекли: - Господине Милатовићу, редовно пратим ваше писање и добро сам информисан о свим вашим активностима и уверавам вас да ја нисам ништа мањи Србин од вас, али у овом тренутку морам овако да чиним. С обзиром да сам информисан да хоћете да се вратите из емиграције, мој вам је савет да не долазите преко Београда јер ће вас ликвидирати Милошевићев режим него дођите директно на подгорички или тиватски аеродром и јавите нам кад долазите да вас ми дочекамо!

     Господине Ђукановићу, ово су ваше речи изречене у аустријском министарству иностраних послова на Балхаусплацу у Бечу, изречене пола године године пре почетка зликовачког натовског бомбардовања Црне Горе. Заиста сам намеравао да се вратим у родну Црну Гору, али касније натовско бомбардовање моје отаџбине променило је моју одлуку и морате ми због тога бити захвални, јер да сам се вратио, одговорно вам тврдим, ви би данас, господине Ђукановићу, били уважени становник посебних затворских апартмана у Спужу и не бих ни за живу главу дозволио да вас ико испоручи правосудним органима у Италији, што вас кад тад чека.

ОСРАМОТИСТЕ ЧАСНОГ ЂЕНЕРАЛА БЛАЖА ЂУКАНОВИЋА

     Господине Ђукановићу, ваш рођак, часни витез српске Црне Горе, ђенерал Блажо Ђукановић, остаће због свог чојства и јунаштва усписан златним словима у историји часне Црне Горе.

     Да вас подсетим, вашег претка ђенерала Блажа Ђукановића су, после преваре комунисте Блажа Јовановића, сасекли секирама 1943. године испод Доњег Манастира у Острошкој октобарској трагедији. Ђенерал Блажо Ђукановић и данас је жив у памћењу часних синова Црне Горе!

     Зашто ви, његов рођак, постасте мртви за време свога живота у напону животне снаге? Да, мртви сте, господине Ђукановићу.

     Дефинитивно сте умрли када сте 9. октобра ове године, на дан ликвидације витешког Краља Ујдинитеља Александра I Карађорђевића у Марсељу 1934. године, после равно 74 године признали другу зликовачку шиптарску државу на Косову и Метохији, најсветијој српској тапији, због које је своју витешку крв лио и ваш часни рођак Блажо Ђукановић, а да вас подсетим, Метохија је после ослободилачког Првог Балканског Рата била у саставу Црне Горе, а ви, ове 2008. године, цео Космет олако и неодговорно отписујете и поклањате Шиптарима, баш онако како су им га поклањали турски завојевачи, Бенито Мусолини, Адолф Хитлер и Јосип Броз, па се часни ђенарал Блажо Ђукановић данас у гробу преврће од срамоте свог потомка који се поноси својим разисторисјким злопочинством! Е мој Ђукановићу, на свом жалосном примеру потврдисте прецизног мог давног стаирикона:
Дочекаше часни, јуначки преци
да им срамотно суде
неки нечасни и кукавички праунуци!

      Господине Ђукановићу, признали сте криминалну, зликовачку, шверцерску, натовску, шиптарску државу на Косову и Метохији, најсветијој српској тапији, 9. октобра 2008. године, и себи сте скочили у уста. Наиме, пре 18 година, тачније речено у Андријевици 13. јула 1990. године јавно сте рекли: - Небројено пута смо рекли "Косово се мора бранити свим средствима"!

     Сада сам у дилеми. Да ли је пунолетство доживела ваша полиитичка, или национална лаж, или обе заједно? Жао ми је због вас што сте постали парадигма малоумног лажова код кога не важи оно што је јуче рекао! Зар вам нико није дошапнуо да у Црној Гори највише презиру лажове, лупеже и шпијуне?

     У Црној Гори важи правило по којем је довољна једна реч да човек погине, као што је довољна једна само једна реч да се човек роди. Имајући ово у виду зар не видите како вам се мајмунолики комуно-фашиста Стипе Месић цери у лице док око њега сервилно шените, а он вас лицемерно подсећа на вашу изјаву из 1991. године која дословно гласи "И шах сам омрзнуо због шаховнице"! Тада, да вас подсетим, ви и ваш секташки интимус Мираш Дедеић, чија је секта,  звана "црногорска православна црква" регистрована у цетињској полицији, тих месеци сте галамили како "Дубровник мора остати српски", а то је, да вас подсетим на ваше речи, када сте, заједно са Светозаром Маровићем "водили рат за мир"!

СТИДИМ СЕ УМЕСТО ВАС!

     Господине Ђукановићу, као поносан син српске Црне Горе, стидим се уместо вас што стесе сврстали, раме уз раме са црногорским усташама Секулом Дрљевиће и Савићем Марковићем Штедимлијом!
     Стидим се као син српске Црне Горе, пореклом испод Острога, стидим се, дакле, уместо вас и бојим се за вас. Да, добро сте прочитали. Бојим се за вас! Зар је вама до ваше коже мање стало од мене? Наиме, Секули Дрљевићу је у аустријском градићу Јуденбургу 24. фебруара 1945. године срамни живот прекратио Војин Џогаз, оном истом Дрљевићу који је био Павелићев и Хитлеров слуга и којис е јавно згражавао што је група немачких официра хтела да ликвидира фирера Хитлера 1944. године!
     Зар се не бојите, господине Ђукановићу, да се појави неки нови Цогаз, али не из Брвенице код Пљеваља, него из било ког места са Космета из реда оних које сте у црно завили својом срамном и разисторисјком одлуком да Црна Гора призна независност независност Косова?
     Пред својом савешћу сам дужан да вас ово јавно питам, како сутра не бих још више жалио, а ви сте креатор своје судбине и својих одлука, па макар оне биле и суицидне, а ви знате да је суицидност, заједно са гордошћу, највећи грех у хришћанству!
     Ако не занте о томе ништа приупитајте Митрополита Амфилохија. Косултујте се с њим да вам он не би сутра читао опело као и вашем сабрату Зорану Ђинђићу, иако је Зоран убијен убијен због Косова оног тренутка кад су аналитичари ЦИА проценили да им се отргао испод контроле и жртвовали су га, а ја се бојим за вас јер се због Косова може дићи кука и мотика и у том случају једино вам преостаје да се надате да ће вас од спасити од народа натовска авијација. Онај исти НАТО коме сте 1999. године, у својству члана Савета одбране, доставили прецине информације да натовску инвазију на Србију и Црну Гору очекује 300 хиљада одлучних српских војника, који су у стању да натовцима приреде нови Стаљинград, па су из тог разлога прибегли само ваздушним нападима, са висине од 10 хиљада метара одакле су "храбро" просули тоне осиомашеног уранијума, рушили болнице, школе, дечје вртиће, индустријска постројења и многе цивилне објекте, што је најстроже забрањено Женевском конвенцијом.
     Уосталом, господине Ђукановићу, да сте у својству члана Савета одбране били антирспска шпијунчина, која је НАТО-у доставила прецизне податке, потврдио је ваш пријатељ Ричард Холбрук у Њујорк тајмсу!

РАСРБИТЕЉ ЦРНЕ ГОРЕ

     Господине Ђукановићу, иако сте се тешко огрешили о ваше витешке претке дајући вековним душманима свету српску земљу за коју су они крв проливали; иако сте ударили на Светог Петра Цетињског, на Његоша и на Краља Николу потирући Српство Црне Горе, које су они до неба узносили, а на које ви са булументом ваших дукљанских слугатора пљујете; иако сте преаврили ваше добротворе: Слободана Милошевића који вас је довео на власт, Момира Булатовића који вас је на власти задржао, а нарочито митрополита Амфилохија, који вас је, у својој вери у људскост, након оног тајног састанка у манастиру Дајбабе за који сте га молили, устоличио на место на коме сте и са кога нема изгледа да се макнете, иако сте му захвалили замитрополивши распопску риту проклетника Мираша Дедејића; иако се још не зна већ се само наслућује како погибе Душко Јовановић и мноштво других; ја вам, господине Ђукановићу, због свих тих силних и других грехова, за који би вам тартар био наказа малена, да парафразирам Његоша, ја вам никако не желим, Боже сачувај, да завршите као идеолошки стуб ваше Црне Горе, измећар Секула Дрљевић, јер мени је доста апсолутна убеђеност, очитост да сте већ беспризорно осуђени од неумитног суда историје и да ће се на вас обрушити проклетство будућих поколења као на Расрбитеља Црне Горе, под којим ћете именом остати у Историји.

     Шта од тога може бити теже? Немојте се заклањати иза српских злотвора: Клинтона, Олбрајтове, Солене! И други су се силници, међу вашим духовним родтељима, заклањали иза Маркса Маркса и Енгелса, Лењина, Стаљина и Броза, па знате како су прошли.

ПУСТИЋЕ ВАС НИЗ ВОДУ ВАШИ НАЛОГОДАВЦИ

     Зар не наслућујете да су решили ваши налогодавци да вас пусте низ мутну воду и да вас замене са неким од оних који су у фебруару прошле годсине били на "молитвеном доручку" у Вашингтону?

     Ви добро знате ко је тамо све из Црне Горе био, као што добро знате да сте управо ви њих створили, баш као што је и вас политички створио Слободан Милошевић, за кога сте 1992. године јавно тврдили "да је Милошевић нешто најбоље што се могло десити", да би му касније зарили нож у леђа баш захваљујући његовој наивности.

     Видите ли, господине Ђукановићу, како ствар по вас може катастрофално коперниковски да се окрене?

     Кад ваши налогодавци процене да сте у свему потрошени - пустиће вас низ воду, тако да немате ни теоретских шанси да се надате да ће вас спасити страни окупатрои српских земаља. зато спашавајте себе док још имате времена.

     Немојте, господине Ђукановићу, да подсећате на оног малоумника који је у тунелу видео светлост и помислио да је то крај тунела, а у ствари то је био фар долазеће локомотиве која ће јадника самлети у тунелу!

СТАВИЛИ СТЕ ПОТПИС НА БУДУЋИ АМЕРИЧКО- РУСКИ ОБРАЧУН НА СРПСКОМ НЕБу!

    Наиме, ви сте, признали независност Косова, практично ставили свој потпис на будући америчко-руски обрачун на небу изнад теритоприја административне Србије и Црне Горе, а то је, признаћете, рабно самоубиству!  Зато видим Црну Гору на умору баш захваљујући вама!

     На Косову су Американци инсталирали инсталирали највећу америчку војну базу Бондстил код Урошевца, а та база је само почетак претварања Балкана у антируски полигон.

     У овом сулудом америчком Drang nach Osten (Продор на Исток), који је копија оног претходног Хитлеровог, главна битка ће се одиграти баш изнад неба Србије и Црне Горе из простог разлога што че Руси у самоодбрани морати легитимно да узврате по војинм америчким базама, како је на то пре извесног времена и упозорио руски генералштаб, а највећа војна америчка база налази се на Косову.

     Зар не видите да сте постали најобичнији атлантистички пајац као Шакашвили у Грузији?

     И на крају, господине Ђукановићу, ви сте својом комунистичко-фашистичком политиком у Црној Гори остали последњи комунистички и фашистички диктатор у Европи!
    Зар вам није позната проста истина да зли господари своје слуге награђују и презиру?

     Поред тога што вас јавно презире највећи део часне Црне Горе, ви ћете се, врло брзо, суочити са презиром целе цивилизоване Европе, коју не треба поистовећивати са политичком творевином званом ЕУ. У том случају зна се какве су консеквенце. Не био ја у вашој кожи!

Петар Милатовић


ОБЈАВЉЕНО:
ИСТИНА број 235, Беч 16. новембар 2008.
У мојој књизи "УЛОВЉЕНИ ЛОВЦИ", Београд 2009. године, стране: 274, 275, 276, 277 и 278.

Извињење, или суђење - писмо Конзулату и Амбасади Србије у Бечу

КОНЗУЛАТ, ИЛИ ТЕРОРИСТИЧКА ФИЛИЈАЛА?

Беч, 1. фебруара 2009. године

     Поштована господо,

     Захваљујући се на цењеном позиву да присуствујем прослави Дана државности Србије 11. фебруара 2009. године, уместо 15. фебруара када се обележава овај државни празник, са жаљењем вас обавештавам да одбијам цењени позив и нећу се одазвати из следећег разлога!

     Ако се мени у сали Конзулата Србије јавно претило ликвидацијом, прогонством у Црну Гору, испоручивањем Хагу, протеривањем из Беча, а све у присуству и на згражавање бројне публике у сали у којој су, између осталих, биле утицајне аустријске личности Хајнц Хуфнагел, др Елисабет Питерман, др Волфганг Рорбах, и ако до овог тренутка нико није нашао за сходно да се извини због злочиначких претњи мени, јавно изречених у сали Конзулата Србије 16. септембра 2006. године пред 60 сведока, нормално је да злочиначке претње ликвидацијом, протеривањем из Беча, испоручивањем Хагу, протеривањем у Црну Гору, схватим најозбиљније као јавно најављивање злочиначке намере, што значи да немам никаквих разлога да се одазовем на цењени позив да присуствујем прослави дана државности Србије када ћете, вероватно, славити и зликовачко отимање Косова и Метохије од Србије, и легализацију трансформисане, терористичке шитарске организације УЧК у паравојну формацију, супротно свим међународним нормама и Повељи УН, Резолуцији 1244, али то сада није предмет мог даљег интересовања у овом писму.

      Овом приликом вас, такође, обавештавам да очекујем јавно извињење у писаној форми због јавно изречених претњи мени у сали Конзулата Србије 16. септембра 2006. године пред 60 сведока, што је евидентно и на видео снимцима!

     Извињење ћу чекати до дана државности Србије, 15. фебруара 2009. године, и уколико до тог датума не добијем законску сатисфакцију, односно званично извињење у писаној форми, жао ми је што ћу морати да применим законске мере у циљу заштите својих права и физичке безбедности, а у том случају, са жаљењем, бићу принуђен да водим судски процес у правној држави због јавно изречених претњи да ћу бити ликвидиран, изречених у сали Конзулата Србије 16. септембра 2006. године пред 60 сведока који ће посведочити на суђењу, ако до њега дође, а да ли ће доћи до судског процеса не зависи сада од мене, већ искључиво од вас који сте покровитељ "оснивачке скупштине" нелегалног "Културно-информативног центра Србије" у организацији активиста Српског покрета обнове (СПО), који су то јавно признали на тој "оснивачкој скупштини", нагласивши "да је ово први пут после II светског рата да држава уступи Конзулат једној странци која ће формирати своје тело", а све то после законске регистрације већ постојећег Српског културно-информативног центра у Бечу.

     На тој "оснивачкој скупштини" јавно су изречене зликовачке претње мени ликвидацијом у сали Конзулата Србије 16. септембра 2006. године, а тај нелегални и партијски (СПО) "Културно-информативни центар", суочивши се касније са неминовним судским процесом и плаћањем енормно високе одштете због криминалног преузимања назива постојећег Српског културно-информативног центра, преименован је у "Српски културни форум"!

     Све су ово, господо драга, чињенице и мени је искрено жао што је до свега тога дошло, јер ја сам најмање то желео, али ако је неко моју коректност схватио као слабост, грдно се преварио, а у то ћете се сви уверити ускоро.

     Мислио сам да су давно прошла времена комунистичког тоталитарног једноумља када су Конзулати и Амбасаде пружали логистичку и сваку другу подршку удбашким убицама који су по емиграцији ликвидирали политичке неистомишљенике.

      Јавно изречене претње мени ликвидацијом у сали Конзулата Србије 16. септембра 2006. године пред сведоцима, уверавају ме да сам био у заблуди, да сам веровао у невероватно, јер комунистича крвава петокрака, која симболизује зликовачко проливање крви на свих пет континената, сада је замењена жутом испод које ми се јавно претило ликвидацијом у сали Конзулата Србије 16. септембра 2006. године.

     На крају, драга господо, или јавно извињење, или предстојеће суђење у правној држави, јер екстериторијалност се не сме користити као простор за јавно упућивање претњи ликвидацијом, после чега је собље дипломатско-конзуларног представништа Србије у Бечу БИЛО ДУЖНО ДА ПРЕКИНЕ ОВАКВО ЈАВНО ЗЛО, али оно то није урадило, већ је дозволило да се састанак одржи до краја и захваљујући мојој присебности избегнуто је крвопролиће после јавно изречених претњи мени ликвидацијом,а исто дипломатско-конзуларно представништво Србије у Бечу наставило је да овој групи касније пружа логистичку подршку на јавној сцени.

     С моје стране толико и у очекивању вашег цењеног одговора срдачно вас поздрављам.

Петар Милатовић
председник Српског културно-информативног центра
Беч

ДОСТАВЉЕНО:
- Дипломатско-конзуларном представништву Србије у Бечу;
- Министарству иностраних послова Србије у Београду;
- Средствима јавног информисања.


ОБЈАВЉЕНО:
ИСТИНА број 259, Беч 1. фебруар 2009.
У мојој књизи "УЛОВЉЕНИ ЛОВЦИ", Београд 2009., стране: 268, 269 и 270

Апел Синоду СПЦ

Беч, 27. јул 2008. године

     Преосвећени Архијереји,

     Творац Републике Српске др Радован Караџић, онај који је у датом историјском тренутку, да би спречио репризу аустроуграских и усташких покоља с леве стране Дрине, да би спречио нове Јасеновце, нова Јадовна, нове јаме безданице из Првог и Другог светског рата, високо подигао крстоносни барјак Немањића, због чега је благосиљан од Његове Светости Патријарха Павла, засужњен је на правди Бога, а Мајка Црква, из још необјашњивих разлога, - ЋУТИ!

     Преосвећени архијереји, оно што је Давид Бен Гурион за Изарелце, Џорџ Вашингтон за Американце, или Ото фон Бизмарк за Немце, то је за Србе др Радован Караџић!

     Монтирано политичко суђење у антисрпској хашкој инквизицији, др-у Радовану Караџићу, биће суђење српском народу коме се одузима право на отаџбину, државу, достојанство, суђење сваком патриотском Србину, суђење и Мајци Цркви која је благосиљала стварање Републике Српске!

     Имајући све ово у виду смерно Вас молим да се врх СПЦ огласи, да заузме јасан, крстоносни став по овом питању у овом судбоносном тренутку, како би се спречио планирани грађански рат у Србији, који планирају они исти који су споља нарушили мир у земљи и иницирали каснији крвави расплет на простору Балкана.

     Најсветија институција код Срба, Мајка СПЦ, у овим одсудним тренуцима не сме да оклева. Мора да буде уз крстоносни народ, као и увек што је била у историји, не сме равнодушно да посматра издају и предају џелатима српског народа највернијих и најбољих српских синова, јер је свако ћутање у овом црном тренутку најсрамније саучествовање у злопочинству према сопственом народу и убеђен сам да ће Мајка Црква бити уз своју верну децу!

С вером у Бога и у Српство!
Петар Милатовић


ОБЈАВЉЕНО:
ИСТИНА број 217, Беч 27. јул 2008. године
У мојој књизи "УЛОВЉЕНИ ЛОВЦИ", Београд 2009. године, страна 76

Друго писмо Борису Тадићу

Срећна Вам евРОПСКА Србија


Беч, 3. фебруар 2009.


       Господине председниче,
     Приближава се дан државности Србије 15. фебруар, мада неки организују нешто раније како би избегли помињање Сретења и поклапање са даном када је црни Ђорђије Петровић, како је одавно приметио Ранке, подигао СРПСКУ РЕВОЛУЦИЈУ, јер свако помињање "револуције" представља последњи степен узбуне свих легализованих терористичких држава и државних страва.

    Као човека који је на челу државе, а који нне зна колика му је држава, докле држава досеже, колико ће још дуго остати овакав четврти Београдски Пашалук, Вас никако не могу да окривљујем, напротив, могу само да истакнем Ваше заслуге и да у складу са Вашим заслугама предложим установљавање жутог омладинског слета за Ваш рођендан, онако како је то чинио Броз, идол Вашег оца Љубомира, борца против "великосрпске хегемоније", познатог јамара који је српске патриоте у Другом светском рату секао партизанским камама и ујамљивао по комунистичким јамама, што му родна Пива у Црној Гори никада неће заборавити...

     Господине председниче, Ваше заслуге су немерљиве у корист великонемачког Четвртог Рајха, Црне католичке интернационале, финасијске мафиократије оличене у распадајућем стању економског система америкократије и еврократије у чије вредности верујете оноликим еланом као што је Ваш врли отац веровао у бољшевизам, комунизам, титоизам!

     Господине председниче, Вас славе у Тирани и Ватикану, Бечу Берлину, Бриселу и Вашингтону, а неко се усуђује да Вас јавно презире у Крагујевцу, Ваљеву, Алексинцу, Чачку и осталим градовима широм поцепаних српских земаља које су поцепане по Хитлеровим и Титовим границама.

      Вас слави славна и у Немачкој не баш изузетно поштована Дорис Пак и, замислите, из гроба Вам света Милица Ракић шаље телеграме са жељама да дуго живите у срамоти! Шта ћемо, то једна од цена Ваше "популарности" коју не бих пожелео ни највећем крвнику...

    Господине председниче, Ви сте изузетно хуман човек! Саосећате се са свима, али најмање са Србима. Пошто се се извинили Стјепану Месићу што је Хрватска геноцидно, по трећи пут у дведесетом веку, протерала преко пола милиона Срба са вековних огњишта, питање је дана када ћу чути да Ви Хашиму Тачију, Рамушу Харадинају и осталим шиптарским терористима, честитате државност на Косову и Метохији, најсветијој српској тапији.

     С обзиром да сте у Сребреници одали пошту палим сепаратистичким муџахединима, припадницима паравојне терористичке организације у служби Алаху, неће ме изненадити ако Ви, хумани председниче ерРОПСКЕ Србије, ускоро одате пошту свим шиптарским качацима и осталим албанским терористима који су пали за идеју Велике Албаније од Призренске лиге 1878. године до данас! Од Вас Срби могу све да очекују да урадите - против Срба!

     Господине председниче, ја знам да се Вама Србија много допада. Нарочито кад стрмоглаво у амбис пропада. Али, ипак сам забринут, цењени господине председниче! Забринут сам уместо Вас самих који не мислите на себе!

     Можда Вам нико није рекао просту истину која гласи: Ко је год покушао Србију да сахрани, њега је Србија сахранила! Не треба Вам ићи далеко у прошлост. Ваљда није амнезија учинила своје?

        Имам једну велику молбу за Вас!
     Наиме, Вама из Беча стижу циљане претње како би се нашкодило ономе који се доследно и цивилизацијски, историјски одговорно, бори против антисрпског континуитета титоизма, слобизама, досизма и актуелног грабизма.

     Чак је прошле године, после фалсификованих изјава у интервјуу аустријским дневним новинама, убрзан судски процес против мене како бих, по једном члану аустријског кривичног законика добио 10 година робије, а по другом још 3 године, значи укупно 13 година на правди Бога.

     Кад сам, по трећи пут за ових задњих 25 година, успео да у парампарчад разбијем оптужницу коју је писала крхка антисрпска рука, овога пута придржана жутим српским рукама у Бечу, кренула је серија претњи Вама из Беча које су престале после мог реаговања у штампи под насловом: Тадићевци, не шаљите претећа писма Тадићу!
     Тим поводом, господине председниче Вас молим да вежете Ваше жуте керове који лају по Бечу, јер, у противном, мораћу ја то да учиним уместо Вас, а у том случају неће по Вас бити добро.

     Зато демократски изаберите: вежите Ваше керове по Бечу да то ја не бих учинио, јер имам далеко важнијих послова од тамо неке пасје работе! Кажите Вашим жутим пуленима у Бечу да су недорасли да напакосте искусним и осведоченим српским патриотима!

     Господине председниче, ја сам и те како живо заинтересован да се Вама ништа не догоди како би сутра српско потомство правилно судило и вама и мени, некоме због злог чињења, а мени због нечињења. Кад мени буде српско потомство судило због мог нечињења, ја ћу се бранити сам, браниће ме моје објављене књиге, а Вама бих препоручио да узмете најбољег правника у свету др Војислава Шешеља који ће се тријумфално вратити у Србију из казамата хашке инквизиције.

     Немојте онда случајно да бежите у емиграцију, омиљени сте овамо толико да би се осећали као у вучјој јазбини, а оне Ваше жуте филијале по иностранству брже боље, по старој конвертитској пракси, прешалтоваће се у табор Ваших противника, па се бојим да ћу ја, који сам Вас одувек презирао, морати да Вас браним од оних који су Вас лажно волели. Видите ли како политика, ипак, може да буде етика?

     Немојте мислити, господине председниче, да Вас мрзим. Далеко од тога. Ја Вас дубоко презирем. Али, ипак, господине председниче, желим Вам срећу у евРОПСКОЈ Србији! Међутим, одговорите својој савести: да ли Ви можете Вашу срећу да градите на српској несрећи?!


Петар Милатовић


ОБЈАВЉЕНО:
ИСТИНА број 260, Беч 3. фебруар 2009.
У мојој књизи "УЛОВЉЕНИ ЛОВЦИ", Београд 2009., стране: 30, 31 и 32.

 

Писмо Српској академији наука и уметности (САНУ)

Оптужујем српске академике што су храбро ћутали!


Поштована господо, помоз Бог!

Беч, 29. март 2009. године

     Значење речи академик подразумева моралну и историјску одговорност за судбину народа, другим речима, академик не сме пред својом савешћу да буде глув и слеп пред стравичним злопочињењима која народ воде директно у провалију.

     Српски академици после 1945. године пали су на неколико испита, пали су на испиту савести, историјsке одговорности, моралног кредибилтета.

     Шта су српски академици урадили када је 1948. године Тито искористио разлаз са Стаљином да би се у немилости обрачунао са Србима, макар они били комунисти? Храбро су ћутали!

     Шта су српски академици урадили 1974. године кад је Броз, уставним путем, припремио каснији верско-национални рат који се, по Титовом тестаменту, догодио после његове смрти 1991. године?

     Изузимајући часног др-а Лукића, сви српски академици су опет храбро ћутали!
     Па су касније као сви чудили како је и зашто Запад свим силама бранио Титове републичке границе, које се у длаку поклапају са оним хитлеровским на српским просторима!

     Шта су српски академици урадили када је Запад, у режији Билдерберг групе и Трилатералне комисије, у циљу геополитичког преструктуирања истока Европе и наметања статуса дужничког ропства, условно речено "антикомунизам" заменио школским примерима антиправославља? Опет су храбро ћутали!

     Шта су српски академици урадили да спрече ескалацију мaсонске злоупотребе на политичком, верском, економском, културном и социолошком плану у току и после наметнутог верско-националног рата на Балкану од 1991. до 1999. године? Храбро су ћутали и стајали (стоје и данас!) испрeд шалтера страних донатора који су финансирали српску пропаст, којој су својим нечињењем кумовали управо српски академици!

     Шта су српски академици урадили на плану раскринкавања црних лабораторија зла које су у XX веку створиле и финансирале два најгора тоталитаризма у историји: комунистичког и фашистичког? Ништа! Само су опет храбро ћутали кад су морали пред својим савестима да дижу галаму до неба и њиховом поданичком ћутологијом сервилно су служили и фашизму и комунизму!

     Изузимајући неке часне појединце, на жалост и срамоту, САНУ је постала уточиште каријериста, полтрона, ћутолога, удбашких денунцијатора, ратних и мирнодопских злочинаца који су без трунке стида и гриже савести били раме уз раме са њиховим колегама, такође "академицима", зликовцима Брозом и њему сличнима. Данас је уважени члан САНУ чак и један убица, Добрица Ћосић који је у својству партизанског комесара у јеку Другог светског рата потписао 29 смртних пресуда Србима само зато што не припадају Комунистичкој партији.

     Шта су српски академици урадили да се скине срамна љага са српског праведника Драгољуба Драже Михаиловића, првог герилца у поробљеној Европи 1941. године, српског Чиче и будућег српског свеца? Ништа! Опет срамно ћуте, као што срамно ћуте у случају Српске Мајке Милана Недића, као што срамно ћуте о комунистичко-усташким злочинима над српским народом, партизанским злочинима над бројним свештенством СПЦ у току и после Другог светског рата, који је на српским просторима, захваљујући комунистима и њиховим помагачима, прерастао у крвави Грађански рат који још није завршен и неће бити све док се зликовци не изведу пред суд историје! А историја ће судити свим "академицима" који су се после потрошене комунистичке идеологије једноставно прешалтовали на страну срамне ћутологије која данас о њима све говори!


Петар Милатовић


ОБЈАВЉЕНО:
ИСТИНА број 270, Беч 29. марет 2009.
У мојој књизи "УЛОВЉЕНИ ЛОВЦИ", Београд 2009., стране 26 и 27

Тадићевци, не шаљите претећа писма Тадићу!

(Отворено писмо дипломатско-конзуларном представништву Србије у Бечу, дописништву „Вести“ у Бечу и активистима некадашњих Заједница југословенских клубова у Аустрији које је пре четири деценије основала Удба и које се данас називају „српским заједницама“!



Тадићевци, не шаљите претећа писма Тадићу!

 

Беч, 4. август 2008. године.

 

     Ово је већ трећи пут да претње Борису Тадићу долазе баш из Беча (зашто не из Париза, Лондона, Берлина, Рима, Брисела, Шткхолма?) и то не случајно, већ са најгорим злим намерама, упереним не против Бориса Тадића, већ директно против мене са циљем да се, као осведочени бранилац српских виталних интереса у Аустрији, дискредитујем, да ми се подметне кукавичје јаје и исценира евентуална моја кривична одговорност како бих био склоњен са јавне сцене у Аустрији, јер управо сам ја тај који на цивилизован начин, користећи сва расположива средства, бескомпромисно јавно критикујем Бориса Тадића због националне велеиздаје по питању Косова и Метохије и испоруке српског хероја Радована Караџића хашкој инквизицији, губилишту Срба!

     После неуспелог покушаја са фалсификованим интервјуом у аустријској штампи и после дебакла аустријског правосуђа да на правди Бога будем осуђен на десетогодишњу робију, о чему је штампа опширно обавештавала, сада су средства промењена.

     Користе се претеће поруке са потписом непостојеће организације „Праведни Срби“, а управо то је честа синтагма коју користим у мојим коментарима у српским интернет-новинама „Истина“ које уређујем и ову „претњу“ Борису Тадићу тумачим као безочан и неуспео покушај да се мени и мојим следбеницима импутира кривично дело како би се зауставио развој ИСТИНЕ...

     Из тог разлога, а нарочито после испитивања од стране једног инспектора аустријске службе државне безбедности који је дошао у стан код мене да упоређује мој рукопис са ногописом претеће поруке, обратио сам се надлежним безбедносним структурама у Аустрији и од њих захтевао да неизоставно пронађу пошиљаоца небулозног претећег писма и да се примене одговарајуће правне мере и при том сам изразио отворену сумњу да је претеће писмо Тадићу злодело управо Тадићевог табора у Аустрији како би се подметањем кукавичјег јајета нашкодило политичким противницима.

     Ја ћу се против Бориса Тадића борити свим расположивим цивилизацијским и политичким средствима и залагаћу се да он због националне велеиздаје одговара пред судом, али сам против оваквих глупости, а нарочито ако је сумњив пошиљалац и зато сам принципијелан у свом захтеву аустријским властима да се неизоставно пронађе онај ко је послао претеће писмо Тадићу из Беча! Дакле, Тадићевци, не шаљите претећа писма Тадићу! Следећи пут ће вам се вратити силином најгорег бумеранга!

 

С вером у Бога и у Српство,

Петар Милатовић

 

Објављено:

ИСТИНА број 221, Беч 5. августа 2008. године.

У мојој књизи „Уловљени ловци“, Београд 2009. године, стране 286, 287 и 288.

 

 

НАПОМЕНА:

      После овог мог отвореног писма у дневном листу „Вести“ Зоран Мирковић, син Моме Мирковића, оснивача ЈУЛ-а за Аустрију, несмотрено је указао на могуће пошиљаоце претећег писма Тадићу, написавши дословно „Петар Милатовић Острошки у свему види опасност по њега“, желећи на тај начин да ми малициозно подметне осећај маније гоњења, мада сам ја последњи на свету коме се тако нешто уопште може импутирати, нарочито ако се зна да сам увек пружао изузетно ефикасну самоодбрану у два атентата на мене и бројним вербалним нападима из којих су се нападачи храбро повлачили подвијених репова, што је изазвало немоћан бес код свих властодржачких пришипетљи у Аустрији, али то није мој проблем!
     Да ствар буде још смешнија и очигледнија од тада, од када сам јавно поручио "Тадићевци, не шаљите претећа писма Тадићу!", веровали или не, из Беча Тадићу не стижу претеће поруке!
     Неко, зна се ко, правилно је прочитао у мом реаговању да је јавно прочитан и уплашио се силине бумеранга! Нарочито ако се зна да сам надлежном инспектору аустријске државне безбедности издиктирао списак сумњивих тадићеваца у Бечу који су желели да ми подметну кукавичје јаје са неписменом претњом Борису Тадићу!


     После дебакла са "претећим писмима Тадићу" средства су промењена: медиокритети заклоњени мраком исписивали су графите "Јосип Броз Тито" у мојој улици у намери да ме изиритирају, па кад су и то средство потрошили прибегли су још подлијем чину - неуспео покушај подметања скрнављења истакнуте аустријске заставе на мој рачун поред прозора мог стана и кад сам благовремено реаговао јавно у аустријском министарству унутрашњих послова и аустријској државној безбедности, као и у бечкој општинској служби која је надлежна за постављање државних симбола у главном граду Аустрије - овај чин је раскринкан, а о свему томе читаћете у мом посебном писаном обраћању аустријским државним органима од којих сам тражио неизоставно откривање свих детаља. Дакле, средства су потрошили, као што су и потрошили њихов непостојећи "кредибилитет", али о том потом!
     С обзиром да су ловци у мутном уловљени у властиту мрежу сада сам потпуно безбрижан и имун.


     На крају, од тада, дакле од почетка августа 2008. године, датира и бољшевички ембарго у листу "Вести" и од тада нема у том листу ни слова о мојим бројним предавањима на јавним трибинама, промоцијама, објављеним књигама на српском и немачком језику, иако је пре тога тај лист редовно обавештавао читаоце о свему.

     Ништа лакше него плитку бару замутити и велику будалу наљутити. У овом случају они који су бољшевички октроисали ембарго на моје појављивање у том листу сами су замутили властиту баруштину и неко се наљутио што му je речено оно што сви знају - да му је отац оснивач ЈУЛ-а за Аустрију.


Sine ira et studio!

Петар Милатовић

Писмо Борису Тадићу

Отворено писмо председнику Србије Борису Тадићу

Беч, 30. јануар 2007. године

 

      Господине Тадићу,

   Рекли сте, да ћете, и поред одбијања председника владе Србије др Војислава Коштунице, да примите Мартија Ахтисарија 2. фебруара 2007. године јер сте, како сте казали, на то обавезни као председник Србије и при том сте занемарили да сте обавезни да поступате по Уставу Србије, да штитите територијални интегритет државе на чијем сте челу.

     И кога ви примате, господине Тадићу?

     Неуобичајено је да се председник државе сусреће са нижеразредним чиновницима којекаквих интересних и криминалних групација. Међутим, господине Тадићу, ви нисте обавезни да Ахтисарија примите као председник, већ као дужник! Да, добро сте прочитали! Ви сте дужни да примите Ахтисарија, почасног председника Међународне кризне групе чији су чланови зликовци и криминалци светског калибра Весли Кларк, Мортон Абрамовић, Јошка Фишер и тако даље! А да сте дужник признали сте у вашој ранијој предизборној изјави када сте дословно рекли да ћете “прихватити решење за Косово које прихвати међународна заједница“!

     Оваква ваша архи-велеиздајничка изјава довољан је разлог да вам се ускоро у Србији јавно суди због националне велеиздаје!

     Са чим вас је та иста међународна заједница задужила да дате овакву велеиздајничку изјаву?

       Да није међународна заједница којим случајем вратила 260 хиљада протераних Срба на Космет који су протерани после потписивања Кумановског споразума? Да није та иста међународна заједница било којем Србину вратила имање, или кућу, после криминалне отимачине од стране Шиптара после егзодуса Срба?

     Да није та иста међународна заједница пронашла и санкционисала иједног шиптарског зликовца из КРИСТАЛНИХ НОЋИ СРБА између 17.,18., 19. и 20. марта 2004. године?

     Господине Тадићу, да се не обмањујемо, суочимо се са чињеницама! Наиме, целу црну причу о независности Космета иницирала је Међународна кризна група чији је почасни председник Финац Марти Ахтисари чији се отац, носећи Хитлерову униформу, борио раме уз раме са Хрватом Марком Месићем против Руса у Русији. Зар вам то није признао Марков рођак Стипе Месић кад сте недавно испод шаховнице недавно полагали венчеве?

     Сада ће вам бити јасније зашто је управо Марти Ахтисари, уочи злочиначког бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године, био најагилнији иницијатор да се у Финској подигне споменик финским фашистима из другог светског рата, па су касније Ахтисаријеви миљеници Шиптари, наравно по угледу на њега, хтели да подигну споменик захвалности албанској фашистичкој Скендербег СС дивизији која је била Мусолинијева и Хитлерова злочиначка испостава на Космету! Ваљда толико знате из историје, уколико немате намеру да преправљате историју и светске енциклопедије?

     Зар не видите да је Марти Ахтисари на истој зликовачкој линији као и озлоглашени албански терористи у Мусолинијевој и Хитлеровој служби: Мустафа Круја, наци-фашистички премијер Велике Албаније 1942. године; Ферат Драга, наци-фашистички муслимански лидер на Космету у току наци-фашистичке окупације; да је на истој линији као и озлоглашени качачки терориста Исо Бољетинац 1913. године?

     Господине Тадићу, где вам је досовска дипломатија да разоткрије све најцрње манипулације такозване Међународне кризне групе чији је почасни председник управо Марти Ахтисари? Зар вам нико ништа није рекао о антисрпским злопочинствима Ахтисаријевих пријатеља, брачног пара Бернара Кушнера и жене му Кристине Окрент која је, злоупотребљавајући свој статус медијске звезде у Француској, ваљда из супружанске солидарности са Бернаром Кушнером, у јеку зликовачког натовског бомбардовања Србије и Црне Горе, сипала најотровније и најпримитивније речи на рачун целог српског народа?

     Ако вам нико ништа о томе није рекао, питајте о свему томе српског Француза Божидара Ђелића са којим намеравате да правите владу, ако му се језик није окаменио и ако му вилице нису камењем зазидане, не дај Боже да се то десило, или деси Божи Ђелићу! Питајте тог вашег фаворита за премијера зашто не искористи његове тобожње везе по свету и не обелодани све мутне радње почасног председника Међународне кризне групе Мартија Ахтисарија који сада Србима отима Косово и Метохију, најсветију српску тапију!

   Место председника владе Србије треба заслужити код Срба, а не сервилном понизношћу у Давосу и на осталим дестинацијама где се одржавају затворене сесије, далеко од очију јавности. Срамним Ђелићевим прећуткивањем врисака из безбројних српских гробова на Космету се не постаје премијер Србије већ Албаније!

     Господине Тадићу, шта је са вашим “Кокусом“ у Америци и где одоше оне астрономске суме новца за ваше такозване лобистичке групе по свету? Где су резултати рада? Је ли резулат рада то што ће вам Марти Ахтисари испоручити уцену по систему: узми, или остави и на српској територији створити у XXИ веку другу албанску државу остављајући Србе без иједне онако како су у XX, тачније речено 1912. године, под притиском Беча и Ватикана створили Албанију?

   Онда, да вас подсетим, била је актуелна црна осовина Беч – Ватикан која је претходила светским ратовима у XX веку! Сада, у XXИ веку, на делу је још црња осовина у оквиру Трећег Рима: Вашингтон – Брисел и да ли сте икада размишљали да је управо ова антицивилизацијска осовина увертира у трећи светски рат, који је већ почео и који ви не смете да видите у страху од ваших страних налогодаваца!

     Ви сте имали после злочина Нато-а над српским народом апокалиптичног прољећа 1999, панетарни «Кокус» састављен Срба и њихових пријатеља широм света. Пред очитошћу страховитих злочина Нато-а, пред несразмером снага – скоро милијарда људи је ратовала против десетак милиона Срба коју су бранили најсветији део своје територије и своје историје – била се створила велика динамика истине. Могао се тада створити један светски одбор за истину о српском народу у који би ушле знамените светске личности, али ви сте са вашим проклетим Ђинђићем, земља му кости истурала, како кажу код нас у Црној Гори, који је алакао, урлао са светским хијенама да Нато наставља своју зликовачку острвљеност на Србе док Срби падну на колена, ви сте ту динамику зауставили, ви сте планетарни вал српске истине неутрализовали. А, да не говорим на памет, показаћу вам то на неколика примера……

       Захваљујужи велеиздајничкој дипломатији Горана Свилановића и Вука Драшковића, дакле за шест година њиховог министровања, током којих се могло огромно учинити за очување Косова и Меохије у крилу Србије, не само да Свилановић и Драшковић нису ништа учинили, него су спречавали да се било шта учини. То је драстичан пример националног штеточинства! По сведочењу Милана Протића, које био сведок те сцене у Вашингтону, Свилановић је скако и викао пред злотвором Холбруком: „Ослободите нас Косова! Ослободите нас Косова!“ Злотвора за то није требало много молити…

     Исти Свилановић, је поставио је у за амасадора дугогодишњег новинара Танјуга без иједног текста, Радомира Диклића Бацка, онда директора Прес Центра задуженог од полиције у пост-брозовско време за праћење домаћих и страних новинара. За његовог директоровања необјашњиво је нестао клавир из Прес Центра. Али то је најмањи грех при ономе што је злорадио у Паризу: омео је свако појављивање на француским ТВ каналима српских интелектуалаца, који су годинама бранили српску ствар.

     На истим медијима лагао је да Адем Демаћи, духови отац ОВК, пријатељ српског народа. Спречио је да зграда бившег југословенског конзулата у Паризу постане Дом Епархије Западно-европске, него је ту зграду добила Македонија одакле му је супруга Ана Котевска. Спречио да један од наших водећих интелектуалаца у дијаспори, Комнен Бећировић, не само да води Српски културни центар у француској престоници, него и да њега долази. А Комнен Бећировић је још под Брозом, својим текстовима, славио на неким великим светским трибинама наше највише светиње и вредности. Као што је благовремено ангажовао једног од највећих аутора XX ог века, Андре Малроа за одбрану Ловћена, слично је ангажовао врхунског еколога данашњице Франца Вебера за спас Мораче и Студенице, а затим косовских храмова. Сам је са неколико угледних личности, пред агресију Нато-а упутио преко Фигароа апел за спас споменика цивилизације на Косову и Метохији…

     Није само Комнен Бећировић у питању: има низ српских интелектуалаца широм света који су све жртвовали, судбину свога народа на његовом голготском путу делили.

     Један од њих је Миша Гавриловић у Лондону који се на британским медијима витешки носио са антисрпском аждајом.

     Ни аутор овога писма није се стедео, напротив, радио је све што је у људској моћи, превртао је небо и земљу супротсављајући се паклу који је на Србе беснео.

     Поред њега имамо у Америци чувеног др Срђу Трифковића који је сам више урадио на плану раскринкавања злоупотребе верских и патриотских осећања него све ваше досманлијске владе заједно са свим вашим новинарима, књижевницима, академицима и осталим бескорисним скрибоманима, а нико се није сетио да Трифковићев потенцијал искористи на ползу српског народа.

     У Берлину имамо Николу Живковића, писца и преводиоца који се витешки успешно носио по западноевропским медијима, демаскирајући медијске антисрпске лажи за последњих 15 година. И њега се нико од вас није сетио да ангажује.

     Уместо да сте ангажовали ове паметне и одважне људе на бранику истине и отаџбине, који су, узгред буди речено, окупљени око Истине коју уређује потписник овог писма, ваша дипломатија је успешно производила скандале најгоре врсте!

     Посебан скандал је што је под Свилановићем за амбасадора у Унескуу, где је требало очајнички бранити српско косовско-метохијско наслеђе, бивши комунистички, затим не зна се све чији пензионисани кадар, српски Јеврејин Драгољуб Најман, чији су синови били најострашћенији антисрпски активисти у Француској у време рата у Босни и Крајини. Један од њих учествао је и у јуришу и демолирању Српског културног центра у Паризу, јуришу предвођеним од стране антисрпског чудовишта званог Бернар – Анри Леви који је прве таласе бомбардера Нато-а над Србијом поздравио као авионе људских права и демократије.

Овај Најман, иако већ у дубокој старости, ногама у гробу, и данас заузима место амбасадора у светској организацији!!! Кажу, јавио се као добровљни амбасадор, као да није било међу милионима Срба добровољаца који би тај посао ваљано обављали и као да се многи од њих не сатријеше здравствено и финанскијски, крв не пропљуваше, добровољно се анагажујући на одбрани свога народа.

     Вук Драшковић је, као и Свилановић, дао својима више дипломатских и других места него што његова партија има чланова. Кажу да само амбасада у Паризу броји 15-оро Вукове чељади.

     Пошто је под Свилановићем Културним центром у Паризу харала једна стјуардеса која је једва натуцала француски, а онда једна курирка из Сава Центра, онда је доведена острашћена Дукљанка Бранка Богавац, највећа поклоница српског злотвора Исмаила Кадареа, али и другог српског злотвора, Бернара Кушнера кога је од Срба и њима наклоњених Француза бранила причајући како Кушнер помаже сиротињу по свету. Пошто је након одвајања Монтенегра морала да иде са свог директорског места, одмах се дала на посао да преводи и објави на француском, књигу Ђукановићевог дворског историчара Шерба Растодера о томе како је Србија поробила Црну Гору 1918, Србија која је две пуне године Драшковићеву кадарушу обилато плаћала, кола и шофера јој на располагање стављала.

     Ово су само неколика примера међу безброј погубне, велеиздајничке, злочиначке дипломатије Горана Свилановића и Вука Драшковића…

     А ево још један поразан случај: постоји човек, песник, есејиста, историчар, вишедеценијски робијаш у Енвер Хоџиним логорима и тамницама, који изнутра познаје Албанце, за кога су провидне све њихове ујдурме и лажи, и чији би радови за српску страну били најуботије оружје, али за кога наша дипломатија ни најмање не мари и који не би имао где своје радове објављивати да то не цини на сајту Истине или да их сам, откидајући од уста себе и своје породице не финансира… Ради се о проф др Каплану Буровићу, ерудити који сам научном лапидарношћу побија све могуће албанске историјске фалсификате, о чему можете ћитати у сваком броју Истине!

     Каква су се то чудовишта укотила у великој несрећи српског народа…. Тартар им наказа малена, што би рекао Велики Владика. Како да код таквих ниткова, таквих подоба, таквих штеточина да не изгубимо не само Косово него и све остало? Они су од оне слуганске сорте која ма колико да се на њу пљује, тражи да још више буде испљувана.

     Господине Тадићу, не играјте се сламом поред ватре у тренутку док српска кућа гори на сва четири ћошка!

     Ваши налогодавци ће се наљутити на вас што их наивно денунцирате.

     Занемели сте док Србији отимају Косово и Метохију, најсветију српску тапију. Да сте се макар ради њих огласили, они се не би ни љутили, а овако, е не био нико у вашој кожи пред њима, а Бога ми и пред нама, пред народом који никада неће признати резултате ваше велеиздаје!

     Занемели сте кад у Босни и Херцеговини, Светог Саве дедовини, Републици Српској укидају грб Немањића и химну Боже правде исламизована Титова “деца“ којима је матерњи језик српски! Занемели сте кад су ЕУ и УН легализовали трећи хрватски геноцид над Србима у XX веку.

     Занемели сте што је очевина Светога Саве, српска Црна Гора (Стефан Немања је рођен у Рибници, данашња Подгорица!) сада самостална антисрпска држава и антинародна страва у којој су Срби грађани трећег реда! Како вас то не погађа као Пивљанина? Ваш отац Љуморир рођен је у Смријечну, у Пиви, а Пивљани се листом осећају Србима, као и сви њихови часни преци!

     Господине Тадићу, пред свим овим чињеницама сте гласни као риба у води и уши нам пробисте вашим острашћенима нападима на СРС и ДСС, што је нарочито дошло до изражаја у предизборној еуфорији и сада у постизборној лакрдији! Све ми се чини да желите да нас убедите како зли не могу да се договоре око тога ко је најгори!

     Не кажем да сте ви лоши, или најгори. Напротив. И те како сте добри Ватикану, Бечу, Бриселу, Вашингтону, Тирани, Загребу. А Србији, господине Тадићу Србији, као рођени Сарајлија и син оца Пивљанина? Убеђен сам да ће вам у Ватикану, Бечу, Бриселу, Вашингтону, Тирани и Загребу ускоро подићи споменике трајне захвалности због вашег очигледног националног штеточинства и политичког дилетантизма, због ваших немерљивих доприноса у испуњавању тестамената Адолфа Хитлера и Јосипа Броза!

     Господине Тадићу, на Светог Саву обележавају холокауст. Помиње се Аушвиц, а нигде се не помиње Аушвиц у Хрватској који се зове ЈАСЕНОВАЦ! Господине Тадићу, да ли сте ви ичега свесни? На Светог Саву амерички амбасадор Даглас Макхелни у вашем родном Сарајеву јавно поручује Србима у Републици Српској да немају чему да се надају, а ви то прећуткујете. Где ће вам душа, председниче Србије? Нимало дипломатски, зар не?!

     Па зар очекујете дипломатски речник после вашег силовања Србије? Да, добро сте прочитали – силујете Србију! А Броз једном са својом бандом зликоваца то је учинио!

     Треба ли да вас подсећам на дело Мајкла Лиза "Силовање Србије" које завршава овим речима: “Срби, величанствен и храбар народ, претрпели су холокауст не много мањи него Јевреји, два пута 1914. – 1918, и поново 1941. – 1945. Њихов је једини грех, у ствари, што су у првој прилици били на кривом месту у криво време, а у другој што су веровали западним савезницима. Зар вас није срамота?’‘ Размислите мало о овим речима!

     На крају, господине Тадићу, ви једноставно кршите Устав Србије, националана издаја постала ваша једина професија и после ће вам и Бог бити крив ако се побуне српски гробови којима ви одузимате тапију на вечност!

     Не играјте се, господине Тадићу, својом главом, Богом вас кумим! Како би сачували моју главу кад се са својом тако неодговорно сада поигравате?

   Не изазивајте, господине Тадићу, да на вас крену гробови! Не, Богом Вас кумим и заклињем Светим Савом, Светим Петром Цетињским и Светим Василијем Острошким! А ви као Пивљанин знате и тежину тих заклетви!

     Не против Бога, рабе божији! Борбу против Бога свако је изгубио у историји, нарочито ако на њега крену гробови, јер на кога гробни камен коракне тај се претвара у најсрамнији гроб у памћењу народа, а то вам не желим! Још имате времена да се освестите, к себи дођете и такву суднину избегнете!

 

Писмо вам написах и душу спасих. Спасите и ви вашу грешну душу председниче!

Свако добро од Господа Бога, довољно мудрости и разборитости искрено вам желим,

 

Петар Милатовић, књижевник и новинар,

 

Објављено:
Истина, Беч 31, јаунуар 2007. године

Писмо Хајнцу Фишеру

Хајнц Фишер
председник Аустрије
Хофбург
Беч

У Бечу, 28. марта 2008. године

        Господине председниче,
     Отказао сам 27. фебруара српске демонстрације, које су биле предвиђење 2. март 2008. године. Демонстрације сам отказао после претњи албанских екстремиста да ће доћи до проливања крви на бечким улицама. Текст се налази у Државној безбедности Аустрије. Шаљем вам, посебно у писаном прилогу, копију оверену од стране аустријске службе државне безбедности. Такође вам шаљем копију извода из електронске преписке са претећим писмима која сам благовремено доставио Служби државне безбедности Аустрије, како би се пронашао пошиљалац ових претећих порука.

     Тада сам дао саопштење за јавност које је емитовала АПА и други медији на немачком и српском језику. Касније ме позвао новинар листа "Аустрија" и водио са мном разговор о разлозима отказивања српских демонстрација.

     Изразио сам бојазан да ствар може да се отме испод контроле и да не желим да будем саучесник потенцијалне крваве драме. У интервјуу сам критиковао насиље које се десило на бечким улицама после митинга 24. фебруара 2008. године, као и прекомерну употребу силе од стране аустријске полиције над малолетном српском децом.

     Критиковао сам аустријско признавање независности Косова јер је признавање Косова у супротности са Повељом УН и Хелсиншким споразумом.

     На питање новинара: Шта мислим о понашању Срба после вашег потписивања признања Косова?, одговорио сам да се плашим спонтаних реакција и као човек који је увек у Бечу предводио мирне српске демонстрације без иједног инцидента, нисам желео да се 2. марта догоди крвави сценарио који би поларизовао Србе и Албанце у Аустрији. На питање новинара: Колико Срба живи у Бечу?, одгорио сам статистичким податком - живи 100.000 Срба.

     Новинар "Аустрије" је у потпуности произвољно тумачио моје речи и у броју од 28. фебруара 2008. године објављен је тенденциозан текст "Serben-boss droht mit Blutbad" (Српски бос прети крвопролићем).

     На основу овог текста Служба за заштиту уставног поретка у Аустрији и аустријско јавно тужилаштво против мене покрећу процес са актом број ГЗ:И-2372/08 и саслушање је заказано за 1. април 2008. године у времену од 9 до 11 часова.

     Господине председниче, као истакнути политички емигрант, који стоји иза својих полиитчких уверења, увек сам био против насиља, сви митинзи које сам организовао од 1990. године до сада протекли су без иједног инцидента, увек сам деловао интегришуће и смиривао страсти.

     Сада ми се, на основу произвољне новинарске интерпретације, прети казном затвора до 10 година због наводне "претње председнику".

     Господине председниче, не може се реч извући из контекста већ узети у обзир целина,а из целине произилази да сам изразио бојазан и да не желим да дође до било каквих немира на територији Аустрије.

     Уместо захвалности против мене се покреће нелогичан процес и до мене невиног прави се мученик и импутира ми се непостојеће дело за које је предвиђена казна у трајању од 10 година!

     Знам да сте човек широких погледа и молим вас да употребите свој ауторитет како би се ова фарса прекинула. Не може се једна личност осудити због истргнутог дела реченице и тенденциозне новинарске интерпретације. У овом случају реч је о тенденциозности на основу истргнутог цитата у интервјуу листу "Аустрија".

     Уколико будем судски у Аустрији осуђен само зато што сам спречио крвопролиће и зато што сам изразио бојазан од неконтролисаних реакција разних екстремиста, на тај начин ће бити осуђен сваки разуман глас савести и ја ћу у затвору морати да пишем о хапшењу демократије у Аустрији...

     Као писац увек сам заговарао принципе правде и мира, осуђивао сам сваки облик насиља и политичког прогонства, што је евидентно у свим мојим објаљеним књигама (28) јер, уосталом, као политички емигрант који је три пута осуђиван у Титовом комунистичком тоталитарном режиму, исувише добро знам какве су последице политички мотивисаних судских прогонстава и то никоме не желим.

     Од вас очекујем да употребите свој ауторитет и зауставите ову фарсу која компромитује све демократске принципе.

     На крају напомињем да је овај случај добио велики публицитет ових дана у аустријским, као и у српским медијима, што је најмање потребно и мени и вама!
     Хвала на пажњи и желим вам пуно среће у животу и раду,

Петар Милатовић, књижевник


ОБЈАВЉЕНО:
ИСТИНА број 191, Беч 30. март 2008.
У мојој књизи "УЛОВЉЕНИ ЛОВЦИ", Београд 2008., стране: 292, 293 и 294

Отворено писмо Андрији Мандићу

Да ли би Кнез Лазар на Видовдан 1389. године штрајком глађу умилостивио Турчина Мурата? Да ли би Карађорђе штрајком глађу умилостивио дахије у ондашњем Београдском пашалуку? Да ли би Свети Петар Цетињски штрајковао глађу пред најездом агарјанског зла? Да ли би Дража Михаиловић штрајком глађу умилостивио Хитлера?


Беч, 29. новембар 2008. године

     Господине Мандићу,

     С обзиром да се равно 40 година борим против једноумља, обмана и лажи, разуме се, на бранику српских виталних интереса, сматрам се комптентним да вам, искључиво из српских разлога, јавно поставим неколико питања јер се нико не усуђује да то учини, а ја сам одувек хтео оно што други није смео!

     Да вам се представим. Петар Милатовић из српске Црне Горе, пореклом испод Острога, рођен у Бјелопавлићима, главни и одговорни уредник изузетно читаних српских интернетскх новина "Истина" у Бечу, које имају вишемилионску читалачку публику. Још 2006. године обајвио сам у "Истини" интервју са вама и при том сте прећутали много тога, што је сада повод да вам јавно поставим неколико питања.

     Међутим, пре него пређемо на круцијална питања, дозволите да вам се ближе представим, јер, претпостављам, ви не можете све да памтите, нарочито после прошлогодишњег "Молитвеног доручка" у Вашингтону са којег се Срби, који тамо залутају, враћају зомбирани и с обзиром да после "Молитвеног доручка" у Вашингтону пате од амнезије кад је у питању зналачка одбрана српских виталних интереса, што у вашем случају чак и слепци виде.
     О себи вам могу рећи да су ми 1964. године у даниловградској полицији, кад сам имао 14 година, ломили руке и ноге да би од мене изнудили признање да сам изгорео Тита, али ја сам им објаснио да, на моју жалост, Тита нисам запалио већ његову слику заједно са сликама: Блажа Јовановића, Коче Поповића, Пека Дапчевића. Карла Маркса, Фридриха Енгелса, Лењина.

     Кад је 1971. године даван помен 300 година упокојења у Господу Богу Светога Василије у Острогу, био сам принуђен да лијем своју крв, а и туђу, бранећи српску светињу од партизанских синова који су мокрили са Острошких стена у правцу запрепашћених ходочасника. Тада сам поломио девет партизанских синова и полиција ме касније ранила да би ме савладала. (Да овде направим дигресију: ја и данас, у мојој 59-ој години живота, могу у свако доба дана и ноћи да кроз мушке шаке пропуштим 10 појединаца моје тежине и да их испратим у болницу, јер сам тако нормиран као добар познавалац борилачких вештина.) Као заклети национални антикомуниста три пута сам достојанствено робијао док је србогладни србождер Броз био на врхунцу моћи. Емигрирао сам 29. новембра 1983. године, кад је велики део мог жалосног народа славио парастос Српству.

     Наиме, на дан смрти Марије Терезије зликовац Броз је у вртлогу Грађанског рата 1943. године повампирио све аустро-угарске снове о брисању свега српског на Балкану у чијој реализацији и ви данас здушно, изнад сваке бездушности, учествујете господине Мандићу! О себи вам могу рећи још толико да сам аутор 30 књига на српском и неколико на немачком језику у српску корист, да сам организовао и предводио много националних антикомунистичких масовних демонстрација... Даље, због моје елаборације "Предлог за нацрт српског националног програма", објављене 13. маја 1989. године, окружно јавно тужилаштво у Подгорици против мене је покренуло судски процес, а ондашњи МУП ЦРне Горе расписао савезну полицијску потерницу 11. јуна 1989. године, а за то време моје књиге су штампане у отаџбини у по неколико издања, што режимски ћутолози сервилно прећуткују.

     Због мојих доследних одбрана српских виталних интереса аустријско правосуђе је против мене водило три судска процеса за последњих 25 година и сва три пута сам катастрофално поразио педантно аустријско правосуђе и добијао јавна извињења од оних који су ми копали раку у напону моје животне снаге.

     Претпостављате, господине Мандићу, да спадам у ретке Србе из српске Црне Горе који имају морално и историјско право да вам јавно поставе неколико питања, јер ви персонификујете "српску" линију у Црној Гори, а ја сам се за Српство доследно борио још онда кад сте срицали прва слова, али националну азбуку још нисте научили!

ВИ СТЕ ТРОЈАНСКИ КОЊ КОЈИ ЈЕ ОСТАВИО
МАГАРЕЋЕ ОТИСКЕ ПО ОБРАЗУ ЧАСНОГ НАРОДА!

     Почнимо од вашег недавног штрајка глађу после срамног дукљанског признавања друге шиптарске државе на Балкану и то на Косову и Метохији, најсветијој српској тапији!

     Господине Мандићу, да ли би Кнез Лазар на Видовдан 1389. године штрајком глађу умилостивио Турчина Мурата? Да ли би Карађорђе штрајком глађу умилостивио дахије у ондашњем Београдском пашалуку? Да ли би Свети Петар Цетињски штрајковао глађу пред најездом агарјанског зла? Да ли би Дража Михаиловић штрајком глађу умилостивио Хитлера?

     Да вам појасним , господине Мандићу, глађу штрајкују само неке жене. Људи не штрајкују глађу него се лавовски боре да нико не буде глада! Овде постоји изузетак ако је човек у затвору коме су ускраћена сва елементарна права и у том случају штрајк глађу је једино цивилизацијско средство! Јунак на слободи не штрајкује глађу, он се бори да ослободи и уједини зликовачки поцепан народ који је, у српском случају, поцепан по Хитлеровим и Титовим границама које ви признајете у складу са Хитлеровим и Титовим тестаментом!

     Лидер једне странке на слободи не штрајкује глађу у парламенту као што сте ви то радили док сте добили пролив, него напреже  све своје потенцијале да сруши тиранију!
     А како се ви борите?

     Кад је ваш кум Мило Ђукановић, настављач црних идеја Савића Марковића Штедимлије и Секуле Дрљевића, признао криминалну независност Косова, ви сте организовали митинг у Подгорици!

     Какав митинг, црни сине? Не митингује се у том тренутку него се руши тиранска власт, остатак последњег комунистичког бастиона у Европи.
     И када је двадесетак људи добило батине од полиције, мада је режимска полиција добила дупло више батина од народа, ви сте се уплашили и послушали наредбу потурице Јусуфа који је забранио даље митинговање.

     Онда сте кренули са штрајком глађу у црногорском парламенту. Чак и на тај начин сте чували вашу срамну материјалну привилегију уместо да сте се, применом препородитељског начела: хтети, смети, умети, рушили тирански режим Мила Ђукановића!

МАНДИЋУ, КУМ НИЈЕ ДУГМЕ,
А ВИ СТЕ САМО ОБИЧНО ДУГМЕ НА ЂУКАНОВИЋЕВОМ КАПУТУ

     Али, јадац, вама се није рушио ваш кум Мило Ђукановић! Господине Мандићу, зашто српској јавности не објасните у каквим сте кумовским везама са Милом Ђукановићем?

     Зашто срској јавности не објасните са којим  полицајцем сте у Подгорици отворили ноћни бар "Сцена" у којем је стални гост био ваш кум Мило Ђукамовић са комунистичком и неокомунистичком свитом и зашто финансијској полицији никада нисте казали колико вам је сваке зоре исплаћивано хиљада марака из црне кожне торбе коју је носио Ђукановићев телохранитељ док је народ у Црној Гори буквално гладовао са месечном платом од 5 марака?

     Зашто српској јавности не објасните како вам је 1990. године, када сте најурени из реформистичке странке професионалног антисрбина Анте Марковића, помогао ваш кум Мило Ђукановић да почнете шверцерски бизнис?

     Зашто српској јавности не објасните како вам је ваш кум Мило Ђукановић помогао да у Биочу отворите ливницу алуминијума, како сте пословали са тајкунском "Вектром" која је кумовала пропасти гиганта Алуминијумског комбината?

     Пошто је ваше кумовско мешетарње са алуминијумом акумулирало незаконити капитал и пошто је то почело да боде очи вашим комшијама, рођацима, братственицима и свим осталим часним људима у Црнојх Гори, ливницу у Биочу сте продали и као политички анонимус, по наговору вашег кума, учланиле сте се у Народну странку да будете Тројански коњ који ће оставити магареће отиске, што се касније заиста десило по директивама вашег кума Мила Ђукановића!

     Господине Мандићу, знамо сви да кум није дугме, али ви сте само обично дугме на Ђукановићевом капуту и сутра на његовој робијашкој униформи!

ГОСПОДИНЕ МАНДИЋУ, ДА ЛИ СТЕ ЛУПЕЖ?

     Својевремеоно вас је часни др Божидар Бојовић јавно оптужио да сте у странци проневерили 400 хиљада немачких марака које је Народна странка добила од Срба из расејања. И мој новац се ту налази, господине Мандићу, који сам дао лично Бојовићу 21. децембра 1991. године у Бечу у присутсву многих часних људи који су се тада затекли у мојој кући. Шта је са тим новцем господине Мандићу? Ако није ситина да сте тај новац проневерили, зашто нисте тужили др-а Бојовића за клевету? То никада нисте урадили. Склон сам да поверујем да сте заиста суму од 400 хиљада марака криминално отели од Народне странке. То се зове лоповлук, а ви знате да у Црној Гори најмању вредност имају лупежи, шпијуни и курве! Незгодно је да на челу Српске народне странке буде обичан лупеж. Зато под хитно докажите да нисте лупеж, како тврди др Божидар Бојовић.

НЕМОЈТЕ ДА НАС УЈЕДИЊУЈЕТЕ, АКО ЗА БОГА ЗНАТЕ

     Чујем да су вам мегаломански апетити порасли после прошлогодишњег "Молитвеног доручка" у Вашингтону. Вашој мегаломанији мала је СНС и хоћете да будете "ујединитељ". Лепа замисао, али на матрици исувише ружне праксе. Ушли сте у Народну странку по налогу Ђукановића и његове тајне политичке полиције и разбили сте је. Борили сте се за очување државне заједнице са Србијом тако да вам је, заједно са Предрагом Булатовићем, најзахвалнији Мило Ђукановић што је данас Црна Гора независна - од памети! ´Бем ти Црну Гору коју стварају Турци и Шиптари! А како сте се борили? Довољно илуструје следећа шокантна чињеница.

     Уочи шашавог блеферендума позвао ме ваш поверљив човек из врха странке, коме ви безрезервно верујете јер сте од голаћа направили репубичког посланика који је први пут у животу обукао пристојно одело. Том приликом питао ме, као искуснијег, за савет: како да се спречи Ђукановићева предстојећа манипулаија са шиптарским и муслиманским гласачима који нису држављани Црне Горе, а истовремено ускраћено је то право држављанима Црне Горе који живе у Србији.

     Дао сам једноставну рецептуру, јер је највеће савршенство најсавршенија једноставност. Полсе пола сата моје мишљење, дато вашем поверљивом човеку из врха СНС, било је на столу Мила ђукановића.

     Да сте поступили по мом ондашњем савету не би могли Шиптари и Турци да стварају Црну Гору која је независна од памети!

     Идемо даље. Знатно пре блеферендума тужио сам Европском суду за заштиту људских права у Страсбуру Мила Жукановића, Филипа Вујановића, Ранка Кривокапића и комплетну антисрпску политичку олигархију у Црној Гори.

    И уместо да СНС слично поступи, као и Покрет за очување државне зајединице Србије и Црне Горе, на чијем је челу Љубомир Тадић, стари партизански штеточина и зликовац из Смријечна у Пиви, отац жалосног прдседника Србије, ви сте храбро ћутали и дозволили сте да вам Шиптари и потурице стварају стварају независну Црну Гору.
    Сада ви, у стилу оног ђавола који је плакао после самоубиства детета у шуми, али не зато што се несрећно дете обесило у шуми, него због тога што се то трагично дете није убило на тргу да сви виде (!), хоћете да будете "ујединитељ" Српства у Црној Гори.

     Много је мачку глава лава! За време вашег политичког деловања Срби у Црној Гори су доживели највећи морални и национални пораз у историји. То је чињеница и неће моћи нико да буде амнестиран због злог чињења и нечињења. У вашем случају, господине Мандићу, присутно је и једно и друго. Зато немојте да нас уједињујете ако за Бога знате, јер свака чорба у којој сте били мирођија отровна је по српски национални корпус у српској Црној Гори.

НЕ БРУКАЈТЕ ЛОВЋЕН

     Видим на сајту ваше странке с леве стране петокраке Европске Уније, нове Вавилонске куле, а с десне Његошеву капелу. Петокрака је петокрака. С том разликом што је црвена петокрака симболизовала проливање крви на свих пет континената, а ова жута боја петокраке симболизује проливање зноја и не знам да ли вам је неко дошапнуо да је жутица болест прљавих руку! У оба случаја учинак је катаклизмичан по српски нардо и истинске вредности. И како се онда усуђујете да сипате прашину у очи? Ја живим у Европи деценијама, а не ви. И ова заробљена Европа, окружена вашим жутим петокракама, хтела би да емигрира из ове наметнуте Вавилонске куле коју су Европљанима подметнули црни мапокројачи из Билдерберг групе и Трилатералне комисије, они исти пред којима сте сервилно шенили на прошлогодишњем  "Молитвеном доручку" у Вашингтону!

     Доста нам је "европејаца" који Европу познају само на географској карти. Нарочито нам је доста "европејаца" са турским манирима!

     И како то мислите да будете данашњих "чувар европских вредности и српских националних интереса у Црној Гори" кад српски интереси никако не могу бити компатабилни са данашњим европским европским вредностима у оквиру новог светског поретка, који се у длаку поклапа са оним Хитлеровим "Новим поретком"?

     Разлика је искључиво геополитичке природе. Да вам појасним, онај Хитлеров "Нови поредак" усредсредио се био на Европу, а овај нови фашистички "нови светски поредак" усредсредио се на свет! Како да спојите неспојиво и да оправдате оно што је за сваку осуду?

     Зар ви мислите да можете за нос да вучете Србе у Црној Гори у којој се деца рађају са малом матуром? Неко вас је, господине Мандићу, дебело омнауо да јесте оно што нисте! Нисте аутентични тумач српских националних интереса у Црној Гори, већ обичан Ђукановићев потрчко, који припрема терен за Ђукановићево "србовање" кад то буде актуелно после повратка из казамата хашке инквизиције мог кума др-а Војислава Шешеља, само што ћемо тада сви отворити очи и нећемо дозволити никакво подметање кукавичјег јајета и изигравање Српства у српској Црној Гори, а тај процес је већ почео са овим мојим отвореним писмом вама!

НИСТЕ ЧАК НИ ВОЈВОДА ОД ТРПЕЗЕ!

     Четник Мило Ракочевић из париза, нека му је лако рајско насеље, уочи смрти саставио је списак од двадесетак нових "војвода", самоиницијативно је написао "указ" и послао у Србију где су примили војводска звања многи, али ви се нисте појавили на Равној Гори да примите титулу "војводе".

     Право да додељује војводстав имао је једино Илија Трифуновић Бирчанин који је уочи смрти то право пренео на Војводу Момчила Ђујића, а он је то право пренео на Видовдан 1989. године на Војводу др-а Војислава Шешеља који је у чин војводе произвео неколико добровољаца који су се часно борили за спас Срба од усташког ножа док сте ви у то време били потрчко професионалног антисрбина Анте Марковића и бавили се ситним шверцом који вам је омогућио ваш кум Мило Ђукановић. Нисте смели доћи на Равну Гору од вашег кума Мила Ђукановића, што значи да ви нисте чак ни војвода од трпезе!

    Ово отворено писмо вам пишем 29. новембра кад се пуни равно 25 година моје емиграције и закључак извуците сами.

С вером у Бога и у Српство!
Петар Милатовић

ОБЈАВЉЕНО:
ИСТИНА број 237, Беч 30. новембар 2008.
У мојој књизи "УЛОВЉЕНИ ЛОВЦИ", Београд 2009., стране: 279, 280, 281, 282, 283, 284 и 285.

Отворено писмо Синоду СПЦ

Отворено писмо Синоду Српске православне цркве

Чистите Цркву од комесара и удбашких пуковника!

Црква мора бити очишћена од удбашких комесара у црним мантијама, од криминалаца, преваранта и неморалног олоша!



У Бечу, 9. маја 2009. године

     Ваша преосвештенства,

     Православље и Светосавље није самољубље, нити је пространство образа испод три прста простор за вежбање бољшевичке искључивости која вређа елемнтарну логику, нити је вера средство за страшно варање народа, нити се иза крста смеју дешавати сатанске и секташке појаве, а све то имао у највећем броју парохија СПЦ у Европи.

     Давно сам објавио, наводећи прецизна имена, оно што су сви фарисејски прећуткивали до сада, али неће више моћи, ма колико се неко трудио, јер криминал и неморал у цркви се мора зауставити!
     На пример, давно сам објавио у штампи и у мојим књигама како је један свештеник, уз помоћ једног аркановца, организовао крађу властитог аутомобила, узетог на кредит, са паркинга бензинске пумпе коју држи Србин и који је морао да палти комлетну одштету на правди Бога, јер је свештеник власнику пумпе оставио аутомобил да га опере и дао му кључеве, рекавши му да ће доћи предвече, али после два сата дошао је аркановац са свештениковимрезервним кључем, а наивни и добродушни власник бензинске пумпе, видевши непознатог човека, поверовао је у речи аркановца и био убеђен да је свештеник послао некога од верника кога он не познаје, не сумњајући у задњу намеру и тај аутомобил се сутрадан нашао у псоеду брата од стрица тог свештеника у Србији, где се и данас налази!
     Затим сам објавио све детаље о томе како је један свештеник подметнуо пожар у свом осигураном стану и наплатио штету од осигуравајућег друштва,а тај пожар се десио баш у средини мог предавања у том граду и тада сам, не знајући криминалну позадину, лично предложио свим слушаоцима да дају прилог за свештениково дете чији је стан те вечери изгорео, како ми је управо у том тренутку саопштио организатор те трибине и тада сам први дао свој прилог, а затим и остали.

     Објавио сма детаље о браколомству и неморалу у породици српског свештеника чији је син провео неколико година у затвору због диловања дроге, да би, после протеривања, у Србији извршио убиство и осуђен на 15 година затвора у којем се и данас налази, а свештеникова жена, која се саживела са црквеним појцем у истом храму, касније преудала за муслимана из Африке, прешла у ислам и сада носи муслиманску одежду, а тро је она иста која је у једној српској цркви у иностранству водила црквени хор.

     Затим сам објавио многе случајеве, као и други аутори, кад поједини свештеници обилазе старачке домове, налазе наше старце које убеђују да уочи смрти оставе имовину и капитал цркви и кад поштени верник треба да потпише свој тестамент установи да се да се по тестаменту имовина и капитал часног човека преписује свештенику приватно, чак на правианти свештеников жиро рачун!
     Јавно сам критиковао у штампи што неки архијерејски намесници пактирају са контроверзним десничарским организацијама, пуштајући њихове лидере да чак и певају у српској цркви, док истовремено ти исти свештеници харангирају против оних Срба који су одувек били на бранику Светосавља од 1945. године до данас!
     Ваша преосвештенства, то нису свештеници! То су разбојници!
     Зар не видите да су цркве пуне празних људи уместо истинских верника који су од рођењаљ били са црквом и који данас неће да се мешају са онима који веру у Тита заменили вером у Бога?
     Као дубоко религиозан човек који је српске светиње бранио од комунистичких зликоваца 1971. године и касније, кад највећи део данашњих свештеника СПЦ огрезлих у криминал и неморал, уопште није знао како црква изгледа изнутра, дуго година сам се тидео уместо оноих који се ничега не стиде и који у име Бога чине разна криминална и неморална дела! И мом стиду, уместо оних који се ничега не стиде, дошао је крај!
     Трагајући за разлозима оваквог моралног посрнућа неких српских свештеника морао сам да се упутим на прави узрок који лежи у чињеници да је највећи број данашњег свештенства у СПЦ комунистички производ, најпре ОЗНЕ, касније УДБЕ и СДБ, а данас БИА.
     Шта је са лустрацијом у СПЦ?
     Лустрација мора да се изврши. Црква мора бити очишћенаа од удбашких комесара у црним мантијама, од криминалаца, превараната и неморалног олоша!
     Жалосно је да у СПЦ постоји раскол по многим питањима и на разним нивоима!
     Некад је црква бранила народ, а данас је честити народ принуђен да брани цркву од криминалаца и неморалних који се крију иза крста.

     Црква се гради да се развија вера, љубав и нада међу људима и при том је олтар у СПЦ увек на источној страни. Неки нови црквени „градитељи“ по иностранству подижу цркве са наопако окренутим олтаром. Уместо на источној, олтари су често јужној, северној и западној страни!~ Да ли је ико свестан шта се иза свега овога крије? Немојте ми само рећи да је Бог свуда кад није у онима који Бога користе као обично средство до прљавих циљева!
     Шта је Свети Синод СПЦ урадио да се расветли убиство Јове Царичића, председника црквено-школске општине у Бечу, који је убијен у току познатог срамног догађаја на „бечком Косову“ 1986. године? Да подсетим, Јово Царичић је био Дражин шофер по Црној Гори кад је Дража посетио Павла Ђуришића на Сињајевини.
     Наметнути црквени раскол 1963. године, који је наметнула Брозова Удба преко Верске комисије српској емиграцији, приовидно је изглађен деведесетих година двадесетог века. Али како је изглађен? Само као начин да се присвоје објекти које је подигла емиграција од 1945. Године до данас. Цело „измирење“ је само најобичнија фарса са ескалацијом криминалних дела приликом отимања имовине коју је мукотрпним радом стекла српска политичка емиграција!
     Коначно, чистите цркву од црвених комесара у црним мантијама и удбашких пуковника! Не терајте ме да објавим књигу о криминалу и неморалу у Српској православнопј цркви.

 

Објављено:
Истина број 276, Беч 10. мај 2009.

У мојој књизи „Уловљени ловци“, Београд 2009. године, стране 23, 24 и 25.

Отворено писмо Јосипу Брозу

Даниловград, 12. мај 1970.

         Председниче СФРЈ,

    У личној немогућности да Вас друкчије ословим обраћам Вам се  као председнику државе. 
          
     Разлог мог обраћања Вама је тај што сам исцрпео све ниже инстанце, па с обзиром да сте Ви алфа и омега у оваквој држави, логично је да се Вама обратим, што сада чиним.

     Потичем из фамилије коју су Ваши поклисари завили у црно 1941. године. Наиме, тада су мог деду Петра Јованова Милатовића, учитеља, убили данашњи првоборци и народни хероји: Видоје-Кеша Ђуровић, Милош Пелевић, Сретен Пелевић, Неђељко-Неђо Богићевић, Саво Савовић, Марко Радоњић, Војислав Ђуровић, Душан Ивановић на пола ноћи из заседе на кућном прагу. Храбро, нема шта! Касније су убили Петрову жену Љубицу, моју бабу, опљачкали злато из куће која је у то време личила на дворац и за сваки случај убили су незгодне сведоке, моје стричеве Мркоја и Властимира, после чега су кућу опустошили и тек сутрадан, на каменом почијевалу изнад моје родне куће, гласно су колективно констатовали да је остао „још један Петров син Слободан, још једно буржујско пашче које треба умлатити“! Чувши те речи мој отац је тада отишао из шипражја где је био скривен право код Баја Станишића у Виниће.

     Са Станишићевом четом учествовао је у ослобађању Данилограда од италијанског окупатора 13. јула 1841. године и после Острошке трагедије 1942. године мој отац се прикључио јединицама Павла Ђуришића са којим је провео цео ратни период до Павловог заробљавања на превару на Лијевче Пољу и ликвидације у Јасеновцу, после се чега је мој отац, са јединицом у којој се налазио Митрополит Јоаникије, одступио до Зиданог Моста где је ухапшен у мају 1945. године и осуђен на трогодишњу робију, јер је био малолетан кад се прикључио националним ослободилачким јединицама са којима сте и Ви сарађивали до 2. новембра 1941. године када је одлучено да се у јеку Другог светског рата наметне грађански рат у Србији и Црној Гори; али не и у Словенији и Хрватској.

     (Да овде застанем: са овим писмом ризикујем да будем убијен, али у том случају ћу ући у историју као праведник који се у наметнутом миру прикључио свим невиним праведницима из времена наметнутог рата, а против мртвих праведника сутрашња борба је узалудна, ма колико била силна репресија!)

     Да наставим даље. Мој отац је после заробљавања на Зиданом Мосту 1945. године осуђен на трогодишњу робију јер је био малолетан кад се прикључио националним одредима под командом Баја Станишића и Павла Ђуришића. После одлежане робије оженио се 1948. године и ја сам рођен 2. новембра 1949. године. Одмах после рођења отац ме крстио у Манастиру у Острогу, одакле потичу сви моји Милатовићи који су знали да одбране Острог од Турака голим рукама! После крштења сина у Острогу мој отац је ухапшен јер је наводно провоцирао народну власт.

     Проводећи детињство међу пет хиљада дединих књига (партизанима дедине књиге нису биле интересантне као дедино и прадедино злато), мислио сам да ће полазак у школу бити мелем за моју дечаку душу после мистеризних смрти два брата и сестре који су у року од само 11 месеци изненада умирала иако су пуцали од здравља! Можда сам ја преживео само зато што сам био најстарији и најокретнији и што сам редовно свежим прутићима убијао сваку змију коју сам видео у дворишту, али то нису радили моја браћа и сестра кад су змије, у мом одсуству, ишле према подметнутим чинијама са млеком у нашем дворишту.

     Полазак у школу за мене је било одушевљење и разочарење истовремено. Одушевљење зато што сам на свако учитељичино питање одговарао и пре него га је она поставила. Разочарење сам доживео 15. марта 1957. године. Наиме, тог пролећног дана у школи „Милосав Кољеншић“ у Слапу на Зети код Даниловграда држана је комеморација и говорници су говорили како је „умро највећи наш револуционар“. Чувши те речи гласно сам упитао: - Учитељице, је ли то умро Тито? – јер ја сам од свих изван моје куће слушао да сте управо ви „највећи наш револуционар“! Тада ми је у том тренутку директор школе рекао: - Ти си данас завршио са школом, нека сјутра дође твој отац Слобо у школу! Дакле, искључен сам из школе у првом разреду основне школе 15. марта 1957. године и касније сам сазнао да нисте Ви умрли него да је умро Моша Пијаде у Паризу.

     Касније ме отац уписао у другу основну школу и касније сам да бих добио прелазну оцену морао, као четнички син, да покажем знање петичара. Прошао сам све фазе редовног образовања и после средњошколског намеравам да студирам. Међутим, да бих студирао морам да имам извор прихода. С обзиром на моје порекло не пада ми на памет да узалуд тражим стипендију, већ хоћу да радим и да се својим радом даље школујем.

     Где сам год конкурисао добијао сам негативан одговор. За две године добио сам 420 негативних одговора, а од тих 420 негативних одговора равно 250 је образложено тврдњом да сам „друштвено-политички неподобан“! Као да сам ја бирао у каквој ћу фамилији да се родим: партизанској или четничкој!

     Овде се отвара круцијално питање: Жели ли се на овај начин један млад човек претворити у противника. Ја немам намеру никоме да будем противник на бази негативне деструкције, али у свако доба хоћу свакоме да будем ривал на бази позитивистичких стремљења, па ако неко жели да ме гурне у табор противника на бази негативистичке деструкције, ја ћу морати да прихватим наметнуту судбину.

     Сада сте схватили суштину мог обраћања Вама. Тражим радно место у својој струци у држави како бих поштеним радом издржавао себе, финансирао своје студирање, засновао касније породицу.

     Не тражим никакву милостињу ни од кога, нити ми доликује да било када од било кога затражим било какву милостињу. Тражим само оно што ми Уставу и Закону припада, а то је право на рад. Дакле, господине председниче СФРЈ, од Вас тражим да ми омогућите уставно и законско право да радим кад ми сви то право ускраћују.

     На крају, од мог скромног џепарца, зарађеног на сезонским приватним пословима по црногорском приморју, купио сам себи ковчег и комплетну погребну опрему како би отац и мајка имали у чему да ме сахране у случају да будем убијен после овог писма које само Вама шаљем и никоме више, али копију задржавам у мојој књижевној архиви, па у случају да насилно умрем потомства ће знати ко је наручилац моје смрти, као и што ја знам ко ми је побио фамилију 1941. године.
 

Срдачан поздрав,
Петар Милатовић, од оца Слободана и мајке Десанке (рођене Радуновић), село Велета, 81415 Слап на Зети, Црна Гора

Даниловград, 12. мај 1970. године

Отворено писмо Слободану Милошевићу

Беч, 17. фебруара 2002. године


              Господине Милошевићу,

       Пишем Вам отворено и из најбољих намера упозоравајуће писмо, дубоко свестан ситуације у којој се налазите. Пишем Вам, првенствено, због судбине целог српског народа који је зликовачки поцепан у неколико неодрживих квазидржавица.

          Пише Вам Ваш први критичар у српској политичкој емиграцији. Да будем прецизнији, ја сам Вас лично критиковао од 1. октобра 1988. године (лист "Српска борба", Чикаго, број 1455, од 1. XИ 1988. године, стр.: 13, 14 и 15 у политичком есеју "О неслободном Слободану" ) и био сам Ваш доследни критичар све до 5. октобра 2000. године, а у међувремену против Вашег вођења политике у корист српске штете објавио сам сијасет књига, што је Вама добро познато, и организовао сам и предводио много српских демонстрација у Аустрији, што је, исто тако, Вама исувише добро познато, као и што Вам је исувише добро познато, преко Ваших обавештајних служби, да сам у сваком свом предавању за задњих 14 година (а било их је преко 800 на свим континентима!), за Вас отворено говорио да сте Ви, господине Милошевићу, најобичнији политички дилетант и национална штеточина! При том давном свом ставу остајем и данас целим својим стваралачким и патриотским бићем.

          Пише Вам онај исти човек који је јавно 13. маја 1989. године елаборирао своје виђење српског националног програма у брошури "За одбрану народа", због чега је против мене покренут судски поступак у Подгорици 11. јуна 1989. године и расписана савезна полицијска потерница која је престала да ваћи тек у априлу 1999. године у јеку бомбардовања Србије и Црне Горе, а у међувремену по српској земљи су, често и по црвеним теписима, газили антисрпски зликовци и терористи: Хашим Тачи, Ибрахим Ругова, Доброслав Парага, Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић, Адем Демаћи и остали осведочени српски крвници. Тај ондашњи мој грех, за који, с поносом, кажем да је врлина и слепац мора да види у мом "Предлогу за нацрт српског националног програма" од 13. маја 1989.

      Мене је Ваша власт прогонила уместо да ми буде захвална, а та иста Ваша власт, па и Ви лично, сервилно сте шенили пред српским џелатима. Можда сте тако поступали зато што је међу нама била суштинска разлика у самом програмском приступу решавању српског националног питања. Наиме, Ви сте у Вашем Програму странке СПС (која је настала тек годину дана касније од настанка Српског националног препорода у иностранству најмање пажње посветили ономе чему сте морали - српском националном програму и то баш у најодговорнијем историјском тренутку!

          У сваком мом иступању, господине Милошевићу, било усменом или писаном, залагао сам се да Вама треба српски народ да суди због издаје српских националних интереса.

          Међутим, Вас су ухапсили они које сте Ви хранили и који су Вас ујели за руку и за срце, ухапсили су Вас на Видовдан и испоручили џелатима српског народа. Вашим хапшењем и испоручивањем џелатима на Видовдан ДОС-манлијска власт ме дубоко разочарала.

          Разочарала ме зато што Вас склања од праведног суда српског народа, на једној, и што од Вас прави незаслуженог хероја, на другој страни.

      Зашто ме то разочарало? Разочарало ме из два разлога.
          Први је што на себе примате кривицу за сваки промашај постмилошевићевске власти у Србији, па се бојим да ћете бити криви и што цео фебруар није сунчан као август, јер се на тај начин инаугурише политички аутизам.

          Други разлог је тај што од Вас Ваши налогодавци, велики светски инквизитори, стварају слику лажног хероја код дела наивног народа. Да Вас подсетим, у свом говору испред УН у Њујорку, у августу 1992. године, отворено сам вас оптужио као плаћеника америчке шпијунске организације ЦИА на Балкану!

          Сада суђење, које врло пажљиво пратим, потврђује моју давну оптужбу из 1992. године.

          Ви сада у својим одбранама пред инструментализованим и криминалним ХАШКИМ ТР“АБУЊ“АЛОМ волшебно откривате кривице страних фактора у почетку
разбијања државе и у даљим фазама злочиначког, разисторијског и антицивилизацијског чина, свих страних фактора.

         Зар је требало, господине Милошевићу, да се буквално ратује 10 година да би Ви тек сада, када је ваша кожа у питању, открили да је вода мокра? Страшно и исувише провидно за лаковерне.

          Господине Милошевићу, све сте Ви то знали још 1991. године, па и раније, као и што сам ја знао, с том разликом сто сте Ви "храбро" ћутали о томе, а ја сам у то време (и касније!) "екстремно" говорио о томе бас испред аустријског парламента и америчке амбасаде, како на српском тако и на немачком језику.

         Видите, господине Милошевићу, док сам ја у страној земљи јавно на страном језику говорио оно што Ви у то време нисте смели да помислите, а камоли да кажете, у својој отаџбини, ја сам од Ваше власти етикетиран као "екстремиста", а Ви сте најекстремније издавали српске националне интересе.

          Мене су у страној држави саслушавали због мојих говора у којима сам бранио српске националне интересе, а Вас су тапшали по раменима што срљате у националну издају. Ја сам се зналачки бранио, знајући да је на мојој страни божје право народа да живи слободно и уједињен, а божје право, сами знате, далеко је старије од сваког каснијег овоземаљског права, па сам сваку правну репресију у страној земљи решио у своју корист, без адвоката и без неког публицитета, а Ви сте, господине Милошевићу, са гомилом правника око себе (и сами сте правник!) добијали огроман публицитет и страну захвалност за сваки Ваш катастрофалан потез.

          Сада сте Ви у затвору код џелата српског народа, а ја, разуме се, на слободи, па ускоро (9. марта ове године) опет предводим српске демонстрације испред југословенске амбасаде против ДОС-манлија, као и некада против Вас и Вашег режима и при том, разуме се, наставићу да раскринкавам АНТИСРПСКИ КОНТИНУИТЕТ ТИТОИЗМА, СЛОБИЗМА И ДОСИЗМА!

          Видите, господине Милошевићу, Ви се сада напрежете из петних жила да докажете своју невиност! Разумем Вашу побуду, јер Ваша кожа је у питању. Са моралног становишта имам разумевања за тај Ваш напор. Чак сам међу првим потписницима "Апела за ослобађање Слободана Милошевића" иако сам Ваш доследни критицар и бранилац српских националних интереса, јер у питању је морални принцип, па бих такав апел потписао за сваког живог Србина под капом небеском, без обзира на страначку припадност и политичко определење, јер, по мом дубоком уверењу, биће српске нације далеко је старије од сваке идеологије и идеолошке утопије, док, с друге стране, то исто биће српске нације је надживело све антисрпске манипулације и будите убеђени да ће надживети и ове садашње антисрпске инструментализације!!!

      Ко кога инструментализује? Вас инструментализују, господине Милошевићу! Да Вас подсетим. Инструментализују Вас у отаџбини ДОС-манлије из истог разлога као и велики светски инквизитори који Вама суде у хашком "трабуњалу"!

         Да будем прецизнији, инструментализују Вас они (масони) који су Вас политички створили, који су преко Вас српски народ поцепали, који су Вас потрошили и после Вашег обављеног домаћег задатка са ДОС-манлијама заменили, Ваше смењивање финансирали, да би Вас Ваши наследници неостаљинистички ухапсили и српским џелатима испоручили који сада покушавају Вама да суде, али није свако наиван. (О томе ћу касније!)

      Шта је у позадини свега тога?

    Господине Милошевићу, без лажне скромности, морам Вас подсетити: ја сам још давно у мојим књигама: Тестамент тиранина Јосипа Броза, Злоупотреба Српства, Надземље, Слобода у бункеру и другим, за Вас отворено, без остатка, тврдио да сте идеолошки наследник србогладног србождера Јосипа Броза који је навукао маску националну да би сачувао злоупотребу Српства интернационалну и иза тог свог давног става, од пре 12 година, стојим и данас!

      Као такав били сте идеалан кооперативац да се у српској крви озваничи нелегална Брозова административна подела Српства. Ви сте пристали на замку масонерије која је створила Југославију 1918. године, како би спречила стварање моћне српске дрзаве на Балкану после три сјајна српска војничка ослободилачка рата од 1912. до 1918. године, па када је тој истој масонерији одговарало, она је срушила Југославију 1991. године преко Словенаца и Хрвата и захваљујући Вашој политичкој и националној наивности (или злој намери?), масонерија је преко Вас буквално спречила стварање српске државе у распадајућој држави која је била четврта војна сила у Европи.

      Господине Милошевићу, Ви сте по професији правник! Побогу, човече, па Вашу катастрофалну грешку правне природе не би направио ни најнеписменији чобанин. Ако чобанин разводи брак са својом женом чобаницом, он добро зна да своје стадо оваца и кућу не може да дели са осталим чобанима по околним катунима, него дели са женом од које се разводи!

      Како сте смели да занемарите принцип конституитивних народа?
     Како Вам, као правнику, није било јасно да државу могу да растуре само и искључиво они народи који су је и створили, дакле - конституитивни народи?

     Прву Југославију, као Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (СХС) створили су: Срби, Хрвати и Словенци!

     Друга Југославија, он ФНРЈ, касније названа СФРЈ, правни је наследник претходне Југославије, дакле Краљевине Југославије!

      Кад је друга Југославија правни наследник прве Југославије, ту другу Југославију, односно СФРЈ, логички произилази, могли су у миру да разграде они народи који су створили прву Југославију, а то су: Срби, Хрвати и Словенци!

     Ја Вас не могу оптужити за вођење рата, јер сте се само невешто бранили у наметнутом рату.

     За рат су криви: словеначки и хрватски сепаратисти, заједно са осталим сепаратистима, великонемачки блок, католичка црна интернационала и масонерија!!!

    Свима њима је успело да преко Вас, политичког дилетанта и националне штеточине, натуре највећу могућу глупост: да се ратује како би се сачувала Брозова зликовачка подела Српства!

      Сада се поставља круцијално питање: Како даље? Не: Шта да се ради? Ми знамо шта треба да се уради! Треба ослободити и ујединити поцепано Српство, скупити све што сте Ви расули заједно са Вашим налогодавцима!

     Ако хоћете да спасите своју кожу и да се искупите за све Ваше промашаје урадите следеће!
     Браните се на тај начин што ћете кренути у тоталну офанзиву чињеницама против свих Ваших налогодаваца. Отворено позовите све Ваше налогодавце још од тренутка док сте били банкар у Њујорку! Ништа немојте да прећутите! Крените у офанзиву чињеницама, јер све адуте имате у рукама. Мањи је злочин послушника од злочина налогодаваца. То је алфа и омега, господине Милошевићу!

     Ви немате шта да изгубите! Изгубили сте слободу! Изгубили сте Отаџбину! Изгубили сте породицу! Има ли већег пораза за једног појединца? Има! Достојанство! Достојанство немојте да изгубите! Ако је у Вама остало иста човечног у себи борите се за достојанство. Борећи се за достојанство поразићете све туижоце, спасићете свој образ, спасићете цео српски народ хипотеке колективног кривца!

     Дакле, господине Милошевићу, крените на све или ништа. Одлучно искорачите и чврсто станите на браник истине! Ако одлучно не искорачите и не станете чврсто на браник истине Ви ћете, практично, амнестирати расистичку политику новог светског тоталитаризма. Ако се не одбраните, Ви ћете амнестирати зликовачко бомбардовање невиног народа 1995. године у Републици Српској и 1999. године у Србији и Црној Гори и наметнућете хипотеку колективног кривца целом српском народу.

     Ако не раскринкате јавно Ваше налогодавце, потврдићете моје речи са демонстрација српских испред америчке амбасаде у Бецу 26. Марта 1999. године, а тада сам рекао, на српском и на немачком језику, пред 50 хиљада Срба, да су за ово бомбардовање Србије и Црне Горе у једнакој мери криви: НАТО, Слободан Милошевић, великонемачки IV Рајх, црна католичка интернационала и масонерија!

      Господине Милошевићу, ја пристајем да не будем у праву са својим критикама за задњих 14 година и пристајем да ми српски народ јавно суди што сам Вас погрешно критиковао ако ме Ви, својим будућим радом, на делу демантујете моје критике!

      Значи, господине Милошевићу, пристајем на моје могуће сужањство и Вашу слободу ако ће то бити у циљу ослобођења и уједињења српског народа на Балкану у УЈЕДИЊЕНОЈ СРПКОЈ ДРЖАВИ (УСД) која ће се простирати од Неготина до Книна и од Суботице до природне српске морске границе!.

     Дакле, имате моју понуду: моје сужањство и Ваша слобода у слободној и УЈЕДИЊЕНОЈ СРПСКОЈ ДРЖАВИ (УСД)!

      Бирајте као и ја што сам бирао док сам био сужањ због тога што сам "тврдио да је југословенско друштво труло, да југословенско друштво воде неспособни и настрани људи, да је Устав из 1974. године школски пример правне обмане српског народа..." (пресуда од 12. марта 1981.), а тада сам, господине Милошевићу, јавно рекао да сам и у затвору далеко слободнији од свих оних који су ме утамничили!

      Значи, господине Милошевићу, изабрао сам, да и као сузањ, будем далеко слободнији од свих мојих кључара и надживео сам тај Брозов кључарски режим, надживео сам и Ваш деспотизам, па крените мојим давним трагом и будите, као сужањ, далеко слободнији од свих Ваших данашњих кључара!

     Ако тако урадите, господине Милошевићу, Ви ћете од оптуженог постати главни тужилац свих џелата по овој белосветској помрчини. У том случају тријумфално ћете се вратити у отаџбину и имаћете све услове да, после катарзе, постанете Вожд и Ујединитељ целог Српства, али под условом да служите народу онако како Бог служи грешнима. У том случају, господине Милошевићу, ја први Ваш критичар из 1988. године и доследни Ваш критичар до Вашег пада, први ћу Вас подржати и затражицу од целог српског народа да ми јавно суди што сам Вас доследно критиковао пуних 14 година.

      Свако добро од Господа Бога и довољно политичке мудрости и националне разборитости, искрено Вам желим!

         С вером у Бога и Српство,

         Петар Милатовић, књижевник

Објављено на многим интернет порталима у целом свету.
 

Отворено писмо Томасу Клестилу

ОКЛЕВЕТАЛИ СТЕ СРБЕ!


Др Томас Клестил
Председник Аустрије
Хофбург
Беч

 

У Бечу, 7. јуна 1995. године

 

     Цењени господине председниче,

     Сви Срби у Аустрији (и шире) недавно су чули Вашу децидарну изјаву аустријској телевизији да су "Срби терористи".

     То није рекао било ко, господине председниче, већ управо Ви, званични председник демократске Аустрије!

     Ако демократија подразумева слободно говорење, то не значи да је дозвољена неодговорна злоупотреба речи, а нарочито оних које претходе најгорим неделима!

     Од свих светских умова, укључујући и оно мало аустријских, сазнао сам да су Срби народ светаца! Од Вас сам чуо да су Срби "терористи"!

     С обзиром да сам ја Србин из Црне Горе који живи у Бечу на основу Конвенције УН о Заштити људских права, из Ваших јавних, уопштавајућих, речи схватио сам да сам и ја "терориста“.

     Због тога сам принуђен да поведем одговарајући судски поступак против Вас пред редовним аустријским судом због клевете.

     Ви сте, господине председниче демократске Аустрије, оклеветали мене, оклеветали сте три милиона исељених Срба на свих пет континената и петнаест милиона Срба у неколико антисрпских држава на Балкану.

     Јавно изговорене речи подразумевају цивилизацијско сношење одговарајућих законских консеквенци.

     Тужићу Вас у своје лично име, јер ја сам Србин, а Ви ћете морати да докажете да сам "терориста", или да се јавно извините због непромишљеног уопштавања, јер је познато да је свако уопштавање најобичније незнање. Међутим, незнање не оправдава никога, већ, напротив, обавезује да се научи оно што се не зна.

     Мени, господине председниче демократске Аустрије, никада не би пало на памет да све Аустријанце неодговорно изједначим са Адолфом Хитлером само зато што је Хитлер рођени Аустријанац, ако је уопште Аустријанац! Ви сте јавно рекли да су "Срби терористи"!

     Други повод мог отвореног писма Вама, господине председниче демократске Аустрије, јесте изанђала бласфемична небулоза коју често чују Срби у Аустрији и виде на бројним графитима: СРБИЈА МОРА УМРЕТИ!

     Не знам, господине председниче; која то Србија мора да умре: ова земаљска, или она небеска?
     Реците својој савести када ће једна имућна Аустрија бити толико богата!
     Јадна је свака држава у којој се јавно кличе смрти друге државе! Бедан је сваки онај који своју злу срећу гради на туђој несрећи.

     Од Вас, господине председниче, захтевам да се јавно обратите Аустријанцима преко телевизијских екрана, да се јавно извините због увреде свим Србима и да позовете Аустријанце да избришу бројне пароле по Аустрији "СРБИЈА МОРА УМРЕТИ", јер те пароле, верујте ми, нису исписали Кинези, Јапанци, Срби, а ни марсовци!

     То је најмање шта можете да урадити за своју савест. Ово (зло)време, које има своје крваво јеванђеље зла, проћи ће и биће давно прошло време.

     Највише што Вам, као првом човеку званичне демократске Аустрије, доликује јесте да аустријска будућност не буде управо њена добро позната прошлост!

     Свако добро у животу и мирнију савест искрено Вам желим,

Петар Милатовић, књижевник, Беч

 

Објављено:

Дневне новине "Вести", Франкфурт, недеља 11. јун 1995. године, страна 10;

Лист "Јавност", Сарајево (Пале) број 221/222, субота 24. јун 1995. године, страна 32;

"Српска борба" број 1529, Чикаго, јун 1995, страна 18;

У мојој књизи "Демонија ћутологија", Београд 1995 и Беч 1998. (два издања), стране 94 и 95.

Отворено писмо Курту Валдхајму

Др Курт Валхајм
Хофбург
Беч


Беч, 9. јуна 1986.


     Господине председниче,


      Јуче, 8. јуна 1986. године изабрани сте за председника Аустрије и грађанска савест ми налаже да Вам честитам. Истовремено, уместо Вас морам самоме себи да честитам што сам се јуче у бечкој болници успешно одбранио приликом атентата на мене у болесничкој соби у чувеној бечкој болници.

     Једног атентатора сам муњевито савладао као да сам најздравији, добио сам био невероватну снагу, до те мере да је, не само разоружан, него и цео под у болесничкој соби био је обливен нападачевом крвљу, а у међувремену дуги нападач је успео храбро да побегне.

     Муњевито су реаговале педантне аустријске службе хитне помоћи и полиције. Тешко повређеног атентатора из моје болесничке собе однели су на носилима у специјализовану болницу за такве сличне хитне случајеве, а ја сам, неповређен, у болесничкој пиџами био подвргнут најпре лекарском третману да установе да ли сам или нисам повређен и после тога полицијском испитивању у болесничкој соби, па с обзиром да сам био доста исцрпљен после свега морао сам педантној бечкој полицији да пружам информације седећи на болесничком кревету.

     Запарала ми је уши констатација једног аустријског полицајца: Добро сте га унаказали!

     Изненађен питао сам полицајца: - Јесте ли Ви лекар или полицајац? На то сам добио дрзак одговор: Ниси морао онако да га унаказиш! Запрепашћен сам био толиком дрскошћу да сам морао да га подсетим да је у питању класичан вид самоодбране од нападача у мојој болесничкој соби и да је вид успешне самоодбране признат још од римског права и да важи и данас у свим цивилизованим државама.

     После те полицијске тортуре у бечкој болници дошао је примаријус др Фетер и уручио ми отпусну листу са датумом сутрашњег, односно, данашњег дана, због, веровали или не, дисциплинског прекршаја у болници!

     Господине председниче, нападнут сам у болесничкој соби од стране непознатих лица, пружио сам успешну самоодбрану и из те исте болнице као тешки болесник (шаљем Вам копије свих лекарских докумената!), отпуштен сам зато што нисам пристао да дисциплиновано будем убијен на болесничком кревету. Морао сам примаријуса др Фетера да питам када је престао да буде лекар издавши Хипократову заклетву и од када је постао судија, после чега је он љутито напустио собу.

     Видевши да је враг однео шалу, дошао сам до закључка да је далеко боље да ја те исте вечери превентивно напустим бечку болницу у којој је прекинуто моје лечење са отпусном листом сутрашњег, односно, данашњег дана, јер, у мени се родила следећа сумња: Ако је један од четворице полицајаца дрско констатовао оно што је у надлежности лекара, ако је лекар, конкретно др Фетер, грубо прекршио Хипократову заклетву и постао судија, ко ми гарантује да у току ноћи нећу бити изложен још нечему далеко стравичнијем, па сам чак помишљао и на ликвидацију инекцијом или нешто слично; а то је значило да из превентивних разлога морам што пре напустити то место на којем полицајац постаје лекар, а лекар судија!

     И тако сам урадио. У стан сам стигао синоћ у 23 сата и јутрос Вам пишем ово писмо.

     Питате се: Зашто баш Вама... Да будем конкретан. С разлогом Вам пишем. Наиме, после свега овога, с једне стране, и после мојих бројних написа за последње 3 године о Вашем учешћу у Другом светском рату на подручју моје матичне државе, нарочито на Козари, у униформи немачког Вермахта, у окупаторској немачкој јединици која је починила ратне злочине над српским цивилима током Другог светског рата, због чега Вас је Државна комисија за ратне злочине ФНРЈ осудила за ратне злочине 17. децембра 1947., а један сте од 25 немачких официра које је злогласни поглавник зликовачке Независне Државе Хрватске Анте Павелић одликовао за Ваше храбро учешће у убиствима деце и стараца на Козари 1942. године, с друге стране, и после покушаја да будем ликвидиран у бечкој болници на сам дан Вашег избора за председника Аустрије, с треће стране, искључујем сваку случајност и оправдано сумњам да иза свега овога неко стоји у Аустрији, па с обзиром да сте Ви од данас први човек Аустрије, на Вама је да истражите све околности како не бих ја на то био принуђен, јер у том случају, као човек који у Аустрији живи по Конвенцији УН о Заштити људских права (а Ви сте 10 година били генерални секретар УН!), бићу принуђен да за овај случај заинтересујем одговарајуће међународне институције, што не би било добро за неутралну и демократску Аустрију коју краси изузетна административна и судска педантност.

     Од Вас као шефа државе очекујем да се позабавите овим случајем који никако не може бити случајност, да преко надлежних судских и осталих служби предузмете одговарајуће кораке, јер сада отворено сумњам да је у питању покушај моје ликвидације која има политичку позадину и само од Вас зависи да ли ће с моје стране бити следећих корака, јер ја сам урадио шта је било у мојој моћи – пружио сам успешну самоодбрану!

Свако добро Вам желим, али не и мирну савест!

Петар Милатовић, књижевник

Беч, 9. јуна 1986. године.

Аутобиографија

petar-milatovic 2

Имао сам срећу и несрећу да се родим 2. новембра 1949. године у фамилији која је доживела страдање 1941. године, о чему сведоче стравичне чињенице у периодичној публикацији „Пакао или комунизам у Црној Гори“, чији се оригинали чувају у Хиландару и у њој сам сазнао имена убица мог деде Петра (учитеља), бабе Љубице (домаћице) стричева Мркоја и Властимира који су тада били гимназијалци, а у том документу, штампаном на Цетињу 1943. године у штампарији „Обод“, налазе се имена убица моје фамилије: Сретена Пелевића, Неђељка-Неђа Богићевића, Сава Савовића, Марка Радоњића, Војислава Ђуровића, Душана Ивановића, који су мучки, из заседе, зверски убили своје комшије и некадашње храниоце. Никада ни у сну нисам помислио да се светим злопочиниоцима, али сам им увек на јави пожелео да дуго живе у срамоти, као што их никада нисам патолошки мрзео, као они мене, али сам их одувек дубоко презирао!

Опширније...

Фотографије

У току је постављање текстова

Тест 1
Тест 2
Тест 3

Јавни наступи

У току је постављање текстова

Тест 4
Тест 5
Тест 6

Текстови из штампе

У току је постављање текстова

Тест 7
Тест 8
Трст 9

Наруџбеница

naruciiii

PayPal

paypal copy1